Фотo: Profimedia
Хрватска би до 2035. могла да се суочи са мањком од 327.000 радника због старења становништва, смањења броја радно способне популације и очекиваног раста потражње за радном снагом, процјењује Свјетска банка.
Према пројекцији банке, понуда радне снаге у Хрватској ће се до 2035. смањити за око 291.000 људи, док ће привреди бити потребно још око 36.000 радника, преноси портал Пословни.
Тренд раста запослености и пада незапослености у Хрватској требало би да се настави до краја деценије, наводи се у Стратегији пословања Хрватског завода за запошљавање до 2030. године.ХЗЗ, полазећи од претпоставке да ће бруто домаћи производ Хрватске расти по стопи од 2,5 одсто годишње, очекује да ће број запослених порасти са око 1,73 милиона у 2025. на 1,84 милиона у 2030. години, односно за готово 110.000.
Истовремено, број незапослених у Хрватској требало би да се смањи са око 80.000 на мање од 60.000.ХЗЗ напомиње да хрватско тржиште рада улази у фазу засићења, због чега ће даљи раст запослености све више зависити од миграција, веће продуктивности и активирања становништва које тренутно није запослено.
Потреба за страном радном снагом у Хрватској посљедњих година снажно расте, посебно у грађевинарству, туризму, саобраћају, индустрији и услужним делатностима.
ХЗЗ наводи да страни радници постају важан чинилац одржавања привредне активности Хрватске усљед старења становништва и недостатка домаће радне снаге, преноси РТРС.
