
Црногорски законски оквир је напредан када регулише коришћење јавних средстава током изборних кампања, али постоје недостаци. Закон не обухвата услове за коришћење зајмова и недостаје свеобухватна методологија за процjену донација у натури, наводи се у извјештају Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала (ГИ ТОЦ) о финансирању политичких странака у региону.
У документу у који је Портал РТЦГ имао увид наводи се да иако су прописане санкције за рану кампању, “закон не пружа јасну дефиницију активности које се сматрају раном кампањом”.
“Такође, изборне листе могу пријавити сваки приход свом фонду као да долази из редовног рачуна њихове странке, без обавезе откривања извора таквих доприноса. Један од проблема који се јавља односи се на могуће вршење притиска на јавне службенике и злоупотребу запослења у јавној служби. Неконзистентности у званичним извјештајима политичких субјеката о финансирању изборних кампања указују на то да неки или приказују нетачне информације или не пријављују трошкове, већ их затим надокнађују средствима за редовно пословање или путем нерегистрованих готовинских плаћања за изборе”, пише у извјештају Глобалне иницијативе.
Према подацима из 2021. године, наводи се, у Црној Гори постоји скоро 60 државних предузећа, запошљавајући преко 12.000 људи трошећи око 200 милиона еура само на плате.
“Међутим, недостаје национална стратегија за управљање овим предузећима, а правни оквири не разликују их довољно од приватних компанија”, наведено је у извјештају ГИ ТОЦ. .
Политизација високих позиција у државним предузећима је честа појава, истиче се, гдје се политички именовани кадрови користе за обезбјеђивање лојалности и мобилизацију запослених да гласају за владајућу странку.
“Такође, они осигуравају да се идентификују они који гласају за опозицију. Ово ствара недостатак политичке непристрасности и може отежати ефикасно управљање. Поред тога, државна предузећа биљеже дугогодишње губитке, чинећи их једним од највећих пореских дужника у земљи. Од 20 компанија на црној листи Пореске управе, чак 11 су државна предузећа са укупним пореским дугом од око 50 милиона еура. Ипак, број државних предузећа и даље расте”, наводи се у извјештају.
Слабост контролних механизама и недостатак санкција за кршење закона отежавају рјешавање ових проблема, упозорено је.
“Јавне набавке у Црној Гори се константно сматрају као област најподложнија корупцији, са недовољном транспарентношћу и слабом казненом политиком. Чак једна петина уговора закључена је на основу једне једине понуде у процесу јавне набавке. Током 2021. године, потписани су уговори о јавној набавци у вриједности од око 335 милиона еура, од чега је једна петина закључена на основу подношења једне једине понуде”, оцјењује се у извјештају Глобалне иницијативе.
Постојећи Закон о јавној набавци је више пута мијењан, али и даље оставља простор за злоупотребе и манипулације, указује се.
“Провјера која би омогућила правилну процјену способности понуђача у јавној набавци је значајно ограничена законским захтјевима који омогућавају само површинску формалну верификацију лица и компанија. Такође, у кривичном законодавству Црне Горе не постоји посебно кривично дјело које се односи на злоупотребе у јавним набавкама”, пише у извјештају Глобалне иницијативе.