Фото: Pixabay
Без обзира на узраст дјетета, оно се може осјећати узнемирено или имати друге јаке емоције послије трауматичног догађаја коме је присуствовало, или о њему сазнало. Нека дјеца реагују одмах, док друга могу показати измијењен начин размишљања и понашања много касније.
Начин на који дијете реагује и уобичајени знаци узнемирености могу да варирају у зависности од узраста, претходних искустава и начина на који се дијете носи са стресом.
Дјеца реагују на понашање одраслих у свом окружењу. Када се родитељи и старатељи мирно и самоувјерено суочавају са трауматичним догађајем, могу деци пружити најбољу подршку.
Потребно је да родитељи разговарају са дјецом о томе шта се дешава и охрабре их да причају о својим страховима и постављају питања. Послије трауматичног догађаја, важно је да дјеца осјете да могу да подијеле своја осјећања и да родитељи разумију њихове страхове и бриге. Свака промјена у понашању може бити знак да дијете има проблем и да му је потребна подршка.
Тешко је предвидјети како ће нека дјеца реаговати на трауматичне догађаје. Пошто родитељи, наставници и други одрасли виде дјецу у различитим ситуацијама, корисно је да дјелују заједно како би подијелили информације о томе како се свако дијете суочава са трауматичним догађајем.
Препоручени начини да се суочите са трауматичним догађајем
Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” објавио је препоруке које ће помоћи да се дјеца изборе са траумом:
- Покрените разговор. Уколико није спремно, не инсистирати, већ показати заинтересованост за разговор када дијете за то буде спремно.
- Питати дијете како се осјећа поводом трауматичног догађаја. Допустити да изрази своја осјећања и поставља питања.
- Не минимизирајте проблем као да се ништа није догодило.
- Реците да се сви људи уплаше када се нађу у некој опасној ситуацији.
- Реците да су осјећања као што су љутња, бес, беспомоћност, туга, страх, забринутост природни.
- Реците дјетету да је уз вас сигурно.
- Особу која је доживјела трауматично искуство не излагати медијском садржају о тој теми.
- Не очекивати да ће се особа која је доживјела трауматично искуство брзо прилагодити новонасталој ситуацији, већ показати стрпљење.
- Трудите се да као подршка не показујете нервозу и несигурност.
