Прошле године држава издала странцима више од 35.000 дозвола за рад, а пре деценију око 1.500.
Пре 10 година у Србији је било издато око 1.500 радних дозвола за странце, а само за прва два месеца 2023. Национална служба за запошљавање издала је страним држављанима више од 8.000 дозвола. Број странаца повећава се из године у годину – у 2021. НСЗ је издала 25.000 дозвола за рад, а 2022. више од 35.000. Повећана тенденција у запошљавању странаца један је од јасних показатеља да се наша држава суочава са недостатком радне снаге, због чега би ускоро требало да буду уведене законске новине у тој области рада. Циљ је да се поједностави процедура у запошљавању странаца, да послодавци брже и лакше долазе до радника. Представници синдикати у начелу поздрављају усвајање измене и допуне Закона о запошљавању странаца, али питају да ли ће странци моћи да добију обједињену електронску радно-боравишну дозволу у року од 15 дана, како пише у предлогу закона који тренутно чека на усвојење.
Драган Тодоровић, председник Савеза самосталних синдиката Београда, сматра да је то у пракси немогуће, а и проблем је шта чинити са страним радницима ако се тај рок прекорачи.
– Сам закон није споран, посебно што у овом тренутку имамо и велики број Руса и Украјинаца који су се овде настанили. Али, ко ће рад толиког броја странаца да контролише, посебно што ти људи имају културолошку и језичку баријеру. То и те како може да остави простор за злоупотребе, а држава дефинитивно нема капацитета да то све контролише – уверен је Тодоровић. Додаје да оно што је замишљено законом може лако да се претвори у сушту супротност.
– Као што имамо случај са предузећем „Аеродром кетеринг Београд” где је са посла незаконито отпуштено 40 наших радника и доведено 60 страних. Сада, после месец дана када су и ти странци схватили где су дошли, ни они нису задовољни, па ће послодавцу бити тешко да их задржи на тим радним местима – подсећа Тодоровић. Тиме се, како наводи, у етар поново шаље лоша слика да ћемо повлађивати „неким лошим послодавцима” зарад профита.
– Која је онда порука наше државе: да не стоји иза својих радника, иза њихових права? Не треба ништа да им да, али треба да се заложи за поштовање њихових радних права – изричит је Тодоровић.
Овим законом отвара се могућност да послодавци буду ти који ће креирати оно што им је потребно за тржиште рада, док ће држава преузети улогу сервиса и при том неће моћи све да контролише, уверавају у синдикату. Тврде и да инспектора нема довољно и да домаћи послодавци странце израбљују захваљујући њиховом непознавању језика и наших закона.
– Ти странци овде често раде шест дана у седмици, од 10 до 12 сати дневно. Чак ни држава не спори да у овом тренутку у Србији имамо 30.000 странаца званично, а још 20 до 30 одсто више таквих је који раде на црно, то јест незванично. Замислите сутра када буде неколико стотина хиљада радника из иностранства дошло у Србију, колико ће бити ових других – пита наш саговорник. Не верује да ће инспекција рада све постићи, како најављује, захваљујући доброј организацији и радом викендом.
– Ионако их је мало. Имамо исти број инспектора, а кад дође већи број странаца то ће бити проблематично – додаје он.
