По дванаести пут 28. маја обиљежава се Свјетски дан борбе против глади. Марина Медојевић, предсједница и Волонтерски тим Банке хране Црне Горе је истакла да је циљ да се скрене пажња на чињеницу да упркос глобалном напретку, сваке године око 9 милиона људи умре од посљедица глади.
„Уједињене нације дефинишу глад као периоде када популације пролазе кроз тешке несташице хране и људи данима не једу ништа. Скоро трећина становништва на планети нема сигурно загарантован оброк, а 828 милиона људи одлазе гладни свако вече у кревет, показују подаци Свјетског програма за храну (WФП) при Уједињеним нацијама.Пандемија Цовид 19, рат у Украјини, екстремни климатски услови, само су неки од разлога зашто поново расте број гладних у свијету.У земљама Еуропске уније 95 милијуна и 400 хиљада људи, дакле готово 22% становништва, прошле године је било у опасности од сиромаштва или социјалне искључености.“, казала је Медојевић.
Према њеним ријечима, Црна Гора се такође суочава са трендом раста броје гладних, а посебно дјеце.
„Држава мора радити на стратешком развоју којим ће се направила одрживе системе за прехрану људи. Због неадекватне исхране у дјечијем периоду, потхрањености, скривена глад и претјерана тежина пријети опстанку, расту и развоју милиона дјеце у свијету. Ми у Црној Гори још увијек немамо за социјално угрожену дјецу, бесплатан оброк у школи.Материјална давања стижу до ограниченог броја најугроженијих, што доводи до тога да су неки од најугроженијих чланова друштва, искључени из социјалне заштите“, истакла је она и додаје:
„Дјеца која живе у немаштини, немају дјечији додатак који прати њихове развојне потребе. Недостају нам и сервиси подршке како би ова дјеца имала шансе за нормалан раст, развој и остварење својих потенцијала. Социјалне станове и социјалне пензије Банка хране помиње као веома важан сегмент социјалне политике више од деценију. Борба против сиромаштва почиње улагањем у дјецу а како код нас, свако треће дијете сиромашно за очекивати је да имамо адекватан системски одговор“, рекла је Медојевић.
Она истиче да је кључно запошљавање родитеља и заштита породице. Негативан природни прираштај, напуштање већински младих из Црне Горе, није донио системски одговор државе .
„Не смијемо заборавити болесне и старе јер међу њима има много гладних и сиромашних. Проширење позитивне листе лијекова за социјално угрожене и оснивање фонда за лијечење, не смије остати само маркетинг пред изборе. Иако се број гладних у свијету повећава, трећина хране произведене на свијету се изгуби или баци. У Европској унији сваке године изгуби се ли баци око 87,8 милиона тона хране. Црна Гора нема законом дефинисане мјере против бацања хране. Само за оно што бацимо у виду хљеба и пецива, потребно је око сто шлепера брашна“, додала је она.
Како наводи, све државе ЕУ су се обавезале да ће преполовити количину бачене хране. Расипање хране није само етичко питање и економско питање, јер је то уједно и бачен новац, већ је и питање животне средине. Отпад од хране производи око седам одсто укупних емисија гасова стаклене баште, а производња хране уједно црпи све природне ресурсе.
„Донирање хране је један од начина који ће умањити број гладних , количину бачене хране, али је и сваки спашени оброк мање отпада који штети јединој планети коју имамо. Вријеме је за подстицање пољопривредне производње како бисмо осигурали прехрамбени суверенитет у нашој држави и били мање зависно тржиште. Проблем сиромаштва је вишедимензионалам и мора се системски рјешавати кроз међусекторску сарадњу свих актера“, закључује она у саопштењу.
