Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у 2022. години помиловао је 11 осуђених особа, а одбио је 41 молбу за амнестију. То показују подаци објављени на сајту предсједника државе.
Адвокат Веселин Радуловић казао је за Портал РТЦГ да би одлуке о помиловању које донесе предсједник морале бити детаљно образложене и доступне јавности, јер грађани имају право да знају за која кривична дјела, којој категорији лица и из којих разлога предсједник државе даје помиловање
Ђукановић је на основу Закона о помиловању објавио број одлука о помиловању и структуру одлука по кривичним дјелима за 2022. годину.
“У периоду од 1.1. од 31.12.2022. године предсједник Црне Горе Мило Ђукановић одлучивао је о 52 молбе за помиловање осуђених лица и донио је 41 одлуку којима није уважио молбе за помиловање осуђених лица и 11 одлука којима је уважио молбе за помиловање осуђених лица”, наводи се у документу на сајту Предсједника државе.
“Одлуке о помиловању морале би бити детаљно образложене”
Адвокат Веселин Радуловић за Портал РТЦГ казао је како сматра да има простора за унапређење Закона о помиловању у смислу прецизнијег дефинисања у којим случајевима се може дати помиловање и сужавања простора за арбитрерност у одлучивању.
Радуловић је подсјетио да важећи закон прописује да предсједник државе може дати помиловање и без спровођења поступка прописаног овим законом, уз претходно прибављено мишљење министарства, што додатно даје простора за арбитрерност.
“Такође, одлуке о помиловању које донесе предсједник морале би бити детаљно образложене и доступне јавности, јер грађани имају право да знају за која кривична дјела, којој категорији лица и из којих разлога предсједник државе даје помиловање”, сматра он.
Како је истакао Радуловић, помиловање представља политички, а не правни акт.
“То је акт милости који додјељује шеф државе и корист од помиловања нема само лице на кога се односи, већ и онај који га додјељује има одређени политички интерес. Зато примјена овог института треба да буде искључиво у случајевима гдје је то неспорно оправдано и зато се то питање мора детаљније уредити, а одлуке учинити транспарентним”, закључио је Радуловић.
