Foto: Filip Filipović/Adria
Државна каса, према прелиминарним подацима, у периоду јануар – јун 2023. године, пунија је за 1.235,7 милиона еура, што је у односу на исти период претходне године 321,3 милиона еура више или 35,1 одсто, саопштено је данас из Министарства финансија. У поређењу са планом, приходи у првих пола године, премашили очекивања за 230,3 милиона или 22,9 посто.
Како истичу, само у јуну држава је приходовала 252 милиона еура, што је у односу на исти мјесец претходне године више за 86 милиона еура или 51 одсто, односно 84 милиона еура или 50 одсто изнад плана.
„Најзначајнији раст у односу на план, биљежи приход од ПДВ-а и то за 9 одсто, акциза за цца 16 одсто, порез на добит правних лица за 30 одсто, доприноси за 22 одсто, порез на међународну трговину и трансакције за 41 одсто и накнаде за 31 одсто. Значајно повећање биљежи се и у категорији “остали приходи”, гдје је износ за шест мјесеци 112 милиона еура, што је чак 99 милиона еура више него претходне године или 64 милиона еура у односу на план, што је, између осталог, резултат прекида хеџинг аранжмана из 2021. године“, додају у Министарству.
Укупна потрошња у јуну реализована је на нивоу плана.
„У структури укупне потрошње, текућа потрошња је изнад плана за оквирно 5 одсто, од чега доминантно у дијелу трансфера за социјалну заштиту за оквирно 3 милиона еура, усљед ванредног усклађивања пензија. Примјетно је и интензивирање плаћања када је ријеч о капиталном буџету, те је у јуну реализација истог на нивоу од цца 63 одсто плана, што је било и за очекивати, а предвиђања су да ће у наредним мјесецима извршење капиталног буџета имати прогресиван ток“, напомињу у МФ.
Како додају, посматрајући прелиминарне податке о приходима и расходима, у првих пола године, суфицит буџета је на нивоу од 174 милиона еура, односно 2,8 одсто БДП-а, док је само у јуну остварен суфицит од цца 60 милиона еура.
„Напомињемо, да и у случају да је извршење капиталног буџета било на планираном нивоу суфицит би такође био остварен, будући да је одступање од плана код извршења капиталног буџета 5,85 милиона еура. у јуну, односно 57, 95 милиона еура за првих пола године“,истичу.
Наведене цифре, кажу, егзактно свједоче о оправданости мјера и политика које спроводи Министарство финансија, уз подршку Владе, а које су реализоване, доминантно у областима које су годинама занемариване, као што су акцизна политика, ширење пореског обухвата и смањивање сиве економије.
„Дакле, Министарство финансија потврдило је да је, одговорним и опрезним планирањем фискалне политике, и у веома нестабилном амбијенту, могуће, не само успоставити стабилност јавних финансија, већ и значајно повећати приходе државе, зараде за велики дио радно активног становништва и то без повећања основних пореских стопа и уз минимално задужење, у односу на буџеско ограничење“, закључују у МФ.
