(Фото AP/Andrew Kravchenko)
Истовремено ЕУ је продужила своју одлуку о забрани извоза украјинске пшенице у пет држава које се граниче с том земљом. Москва тражи отварање тржишта минералних ђубрива.
Русија је јуче обуставила учешће у споразуму о извозу житарица Црним морем, који је први пут потписан у јулу прошле године, након што је Москва месецима уназад поручивала да услови за продужење нису испуњени.
– Као што је председник Руске Федерације раније рекао, рок је био 17. јул. Нажалост, део који се односи на Русију црноморски споразуми до сада нису спровели. Стога је његово дејство престало – казао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, а преноси Танјуг. Из Кремља је такође поручено да раскид овог договора није у вези са прекјучерашњим нападом на Кримски мост. Званичници су још раније истицали да Запад већи део украјинског жита извози у своје државе, уместо у афричке земље, којима је оно најпотребније.
Међутим, званичници поручују да ће се Русија одмах вратити имплементацији овог споразума чим буде испуњен руски део споразума, преноси РИА.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова навела је да је Русија већ обавестила Турску, Украјину и УН о овој одлуци. Претходно је руски председник Владимир Путин, изјавио да нису испуњене обавезе да се отклоне препреке извозу руске хране и ђубрива. Нагласио је да главни циљ споразума, а то је снабдевање житом земаља суочених са несташицом хране, укључујући и оне на афричком континенту, није реализован.
Како ће се ове новине одразити на тржиште житарица и шта би могли да очекују ратари око цене пре свега пшенице новог рода?
Како је „Политику” изјавио Жарко Галетин, аграрни аналитичар, ко је знао да чита између редова још пре месец дана било му је јасно да ће доћи до прекида споразума. Чак је било назнака да ће се то догодити и раније.
– Ово је шаховска партија Русије и Запада. Код Руса су и нож и погача а Москва сада даје себи већи преговарачки значај. Штите своју производњу и тржиште. А то су сада Турска, Кина, Египат, па и Индија, јер на западу више немају шта да траже – напомиње наш саговорник. Додаје да је Русија овим потезом блокирала не само Украјину већ и друге велике произвођаче који су наслоњени на најважније црноморске луке у том делу. На тај начин себи отварају простор. С друге стране, тражили су отварање тржишта минералних ђубрива, али и повратак у СВИФТ систем, што се још није догодило иако је било незваничних сигнала да је Европа спремна на такав уступак.
Иако Русија има огромне залихе пшенице, Галетин не верује да ће ово утицати на пад цена на међународном тржишту. Напротив има више аргумената да ће цена почети полако да расте. Управо због тога што споразум није продужен. Истовремено, Европска унија је продужила своју одлуку о забрани извоза украјинске пшенице у пет држава које се граниче с том земљом, што је важна околност.
Према његовим речима, оно што нама можда не иде у прилог у овој ситуацији јесте да ће са блокадом ових црноморских лука, Украјинци алтернативним копненим путем затрпати Констанцу, која је за Србију главна извозна лука. Она је и сада већ пуна и пшенице и кукуруза.
– То нама прави проблем јер губимо то чвориште где су највећи светски трговци житарицама. Ми смо се сада окренули Италији која је највећи увозник наше пшенице. Кукуруз највећим делом иде у државе Цефта региона. То није добро јер губимо тржиште – објашњава Галетин. Сматра и да је прекид споразума много значајнији догађај од чињенице да Русија има велике залихе које би могле да поремете глобално тржиште. Москва ће се тих количина решити, оне су релативне, јер у принципу све зависи од Кине.
– Кина константно на залихама држи своју комплетну годишњу потрошњу пшенице. Око 137 милиона тона, што је више од 60 одсто укупних светских залиха. Они не питају за цену за свој прехрамбени суверенитет који неће да угрозе ни на који начин. То можда јесте нерационално, али у стратешком и политичком смислу за Пекинг је оправдано. Кина не сме себи да дозволи да зависи од тога шта ће бити у руско-украјинском сукобу – наглашава Жарко Галетин.
Подсетимо, споразум Кијева и Москве, којим су посредовале Уједињене нације и Турска, имао је за циљ да ублажи глобалну кризу са храном. Споразум је продужен неколико пута, а сада је у игри много непознаница о будућим дешавањима.
