Традиционалне „Видовданске свечаности“одржане су 28. јуна у Андрићграду, а централни догађај била је додела Велике награде „Иво Андрић“ коју додјељује Андрићев институт. Овогодишњи лауреати овог престижног признања су нобеловац Абдулразак Гурна из Занзибара и српски песник Саша Радојичић.
Свету литургију у Храму светог цара Лазара у Андрићграду, поводом храмовне славе, служио је митрополит дабробосански Хризостом. У наставку је пререзан славскиколача, а потом је прошла литија до Трга палих бораца, гдје је служен парастос српским војницима страдалим од Косовског боја до данас.
Свечаности су, између осталих присуствовали Патријарх српски Порфирије и предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додјела велике награде ,,Иво Андрић” афричком нобеловцу уприличена је у свечаној сали Андрићевог института.Признање је уручио редитељ Емир Кустурица.
„Гурна је писац који, паралелно говорећи о колонијализму и последицама колонијализма у Африци, по свему подсећа на Иву Андрића, пишући романе у којима су увек присутни странци.
„Има ли ко ко боље од нас зна шта значи кад су странци присутни? Ми овде и даље осећамо присуство оних који су нам загорчавали живот вековима“, рекао је Кустирца.
Према речима члана жирија, професора Мила Ломпара, романи Абдулразака Гурне унели су у нашу свест извесне подударности, сличности и духовна прожимања која су нас вратила делу Ива Андрића.
У жирију су, поред Ломпара били и Слађана Илић (председник) и Желидраг Никчевић.
Гурна је захвалио на признању и позиву да буде гост Андрићграда и додао да је прочитао Андрићев романа „На Дрини ћуприја“ још почетком деведесетих година, као и објављени роман „Омер-паша Латас“, које су дубоко укорењене у историју Босне и Херцеговине, истакавши да је свет на губитку није више превођено и доступно на енглеском језику.
Абдулразак Гурна рођен је у Занзибару, а деценијама живи и ствара у Великој Британији. Гурна је Нобелову награду за књижевност добио 2021. године. Ради као професор емеритус енглеске и постколонијалне књижевности на Универзитету у Кенту. На српски језик преведена су његова дјела „Рај“, „Поред мора“, „Напуштање“ и „Живот после живота“.
Саши Радојчићу припала је велика награда ,,Иво Андрић” за збирку поезије “Тобоган”
Потом је у Галерији „Петар Лубарда“ отворена изложба дела сликара Славка Крунића.
У биоскопу „Доли Бел“ у вечерњим сатима изведена је позоришна представа „Књига о Милутину – део први“ Звездара театра, у режији Егона Савина, у тумачењу глумца Ненада Јездића.
Извор: Портал Искра
Фото: Тв Храм
