Све локалне самоуправе су у обавези да именују особу задужену за родну равноправност, имплементирају локалне акције и родно одговорно буџетирају, поручено је на конференцији Савеза слијепих Црне Горе.
Помоћница директора Савеза слијепих, Катарина Биговић Кулић, казала је да су спровели мониторинг током прва четири мјесеца ове године, у укупно 25 локалних самоуправа, које су кроз три конкретна питања одговорила како сагледавају и имплементирају питање родне политике.
“На питање да ли локалне самоуправе имају предвиђену позицију/именовану особу за родну равноправност и да ли је особа искључиво задужена за родну равноправност или је задужена за више области, 20 одсто је одговорило да има, 60 одсто да има и да је задужена за више области, 12 одсто да нема, док је осам одсто без података”, навела је Биговић Кулић представљајући резултате истраживања.
Према њеним ријечима, у неким локалним самоуправама напомињу да се овим пословима баве „по потреби“, а у једној још увијек немају особу која мијења колегиницу која је на породиљском боловању од фебруара.
Биговић Кулић је истакла да су послови на којима су именовани за родну равноправност најчешће распоређени и за области: унапређење положаја ЛГБТИQ особа, социјална и дјечја заштита, култура и примарна здравствена заштита, информациони систем, секретари.
“На питање да ли су принципи родне равноправности укључени у креирање и имплементирање активности, мјера, стратешких циљева, 44 одсто локалних самоуправа одговорило је да јесу, 16 одсто нијесу, 32 одсто је у фази израде података, док 44 одсто нема података”, рекла је Биговић Кулић.
Она је казала и да је на питање да ли креирају буџет у складу са принципима родно одговорног буџетирања, 16 одсто је одговорило да има креиран буџет, 20 одсто нема података, 24 одсто немају креиран буџет, 28 нема креиран буџет у складу да родно одговорним буџетирањем.
Биговић Кулић је казала и да су неки од коментара уз одговор на питање били да буџет имплементирају у границама могућег, теже ка томе да у будућем периоду креирају буџет и слично.
“Родно одговорно бужетирање није заживјело у локалним самоуправама, али ни на државном нивоу још увијек немамо родно одговорни буџет који би послужио локалним самоуправама”, истакла је Биговић Кулић.
У току дискусије “Родна равноправност на нивоу локалних самоуправа” поручено је да је врло важно поставити правилно принципе родне равноправности и да је неопходно разумјети шта они значе како би се могли правилно имплементирати.
Такође, учесници у дискусији су сагласни да постоје стереотипи да би се о питањима родне равноправности требало бавити искључиво жене и да врло мали број мушкараца говори на ову тему.
Поручују да родна равноправност мора бити заступљена у свим политикама, које осим националних, укључују и локалне, као и да принципи родне равноправности нијесу увијек дио активности, мјера, циљева, стратешких докумената, а најчешће се о питањима жена с инвалидитетом акциони планови не баве.
“Родна равноправност је на јако ниском нивоу, неадекватно се примјењују постојећи стандарди, а недовољно је заступљено учешће свих актера”, истакнуто је у току дискусије.
Савез слијепих Црне Горе спроводи пројекат „Женске акције за друштвене реакције“ уз подршку Министарства људских и мањинских права. Основни циљ пројекта је смањење степена родне дискриминације и родно заснованог насиља жена оштећеног вида у Црној Гори.
