Српска православа Црква у недјељу пред празник Рождества Христовог слави још један породични празник Очеве или Оце.
Отац је друго име за љубав
отац је снага, срца мека.
Отац је парче неба на земљи.
Отац је највећа врста човјека.
Очеви су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу. На овај дан, обред је био исти као и на Материце, само са очевима у главној улози. Међутим, за разлику од мајки, очеви се нису тако лако дали везати, и обично би везивање трајало краће – према традиционалном схватању, глави куће некако није приличило да дуго буде у тако немоћној позицији.
Очеви би обично данима унапред сакривали све конопце како их деца не би исјекла, а деца би покушавала да их некако набаве, како би припремљено дечакала празник.
На дан Очева, најсигурније је било ухватити оца на спавању, а везани отац би по буђењу „грдио“ дјецу, и тобоже љут поделио би им поклоне како би га што пре ослободили.
Сматра се да ова три празника симболизују чврсте породичне везе, мир, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму децу, која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у обреду, а на тренутке чак и симболично преузимају контролу у кући, што је веома корисно за њихов развој и самопоуздање.
