У селу Пожежина, на територији Новог Пазара, на обали Тушимљанска ријеке, пронађена је фигурина стара седам хиљада година. Овај праисторијски локалитет пронађен је сасвим случајно, и то током ископавања за потребе гасификације Новог Пазара.
Радници који раде на ископу земљишта и полагању цијеви за гас примијетили су остатке који су им привукли пажњу. Обавијештен је Музеј Рас у Новом Пазару, чији су археолози обишли овај локалитет и обавили прва истраживања.
На том мјесту пронађени су остаци насеља из доба неолита. Фигурина, коју су археолози назвали “Пазарка” била је положена поред неолитске куће.
Археолог Музеја Рас у Новом Пазару Мустафа Балтић изјавио је да пронађена праисторијска фигурина, која представља људско биће с главом овна и тијелом жене, с јасно израженим женским карактеристикама, припада Винчанској култури.
“И то њеној најстаријој фази и врло личи на Старчевачку цилиндричну фигуралну пластику. Одређује се хронолошки у сами почетак петог миленијума или можда у крај шестог миленијума прије нове ере. За ову фигурину је карактеристично то што је пронађена у дијеловима који су били поред неолитске куће. Висока је десет центиметара. Дијелом је сачувана, дио глутеуса није сачуван, док је други јако изражен. Дио стопала није сачуван. Украшена је окером, фарбана на мјестима гдје се налазе урези који су означавали накит или одјећу”, казао је Балтић.
Фигурина “Пазарка” изграђена је од печене глине с великом количином кварца. Нос јој је наглашен, на глави су овчији рогови, груди су извајане, а око очију су украси.
“Због чега је представљена с главом овна, то питање нам даје одговоре који су везани за неолитске заједнице на овом простору. Да ли постоји нека веза између неолитских локалитета који су већ постојали на простору Новог Пазара или не, бит ће утврђено након истраживања. Оно што је важно, за сада је поред ове фигурине пронађено још неколико мањих које такође имају главу овна и доста керамичких остатака”, казао је Балтић.
Фигурина “Пазарка” представљена је јавности у Музеју Рас у Новом Пазару, гдје се и чува. Први пут је јавности представљена током обиљежавања Града Новог Пазара.
Винчанска је најпознатија неолитска култура овог дијела Балкана. Развијала се Подунављем и Поморављем, долином Дрине и Саве па све до Потисја.
Винчанска култура, која се простирала у Србији, Босни и Херцеговини, Сјеверној Македонији и Румунији, настала је 4.400 године прије нове ере и трајала је све до 3.200 године прије нове ере. У овом добу људи су се бавили земљорадњом, а куће су градили од дрвета, прућа и глине.
