Агенција за националну безбједност сматра својом обавезом да грађанима пружи јасне и тачне информације о питањима која се односе на заштиту службених података, безбједност службених комуникација и примјену савремених механизама сајбер заштите у оквиру државних институција, саопштено је из те институције.
“У времену изражених безбједносних изазова и убрзаног технолошког развоја, одговорно информисање јавности представља важан сегмент јачања повјерења у институције и разумијевања мјера које се предузимају ради заштите националне безбједности. Додатно појашњење ових питања од посебног је значаја имајући у виду актуелне безбједносне изазове, укључујући све присутније облике хибридног дјелованја усмјереног на компромитацију институција и нарушавање повјерења јавности. Искуства савремених безбједносних система показују да носиоци таквих активности могу бити различити актери, како ван граница државе, тако и унутар њеног друштвеног и институционалног оквира, користећи информационе и друге механизме ради остваривања циљева супротних јавном интересу и националној безбједности”, додаје се у саопштењу АНБ-а, које је медијима прослиједио Биро за односе с јавношћу Владе.
“У јавном простору могу се појавити тумачења која стварају утисак да софтверска рјешења за централизовано управљање службеним мобилним уређајима представљају средства за тајни надзор или прислушкивање запослених. Такви наводи нијесу тачни. Ријеч је о стандардном алату за управљање и заштиту службених уређаја, апликација и података, чија је примјена широко распрострањена у државним институцијама и организацијама које имају обавезу заштите осјетљивих информација и комуникационих система. Таква рјешења користе и велики привредни системи, здравствене установе, образовне институције, финансијски сектор, као и друге организације које морају обезбиједити централизовану заштиту службених уређаја и података којима располажу”, пише у реаговању.
Како су истакли, његова сврха је да се службени телефони заштите од губитка, крађе, неовлашћеног приступа, инсталације ризичних апликација, компромитације комуникационих канала и цурења повјерљивих службених података. Овакви системи нијесу „шпијунски софтвер“, нијесу намијењени за тајно прислушкивање, укључивање микрофона и камера, нити за читање садржаја заштићених комуникација, поручено је.
“Службени уређај није приватно власништво, већ средство за рад које, уколико није адекватно заштићено, може представљати озбиљан ризик по националну безбједност. Представљање стандардних мјера сајбер заштите као алата за незаконито шпијунирање може имати за посљедицу стварање притиска на институције да одустану од легитимних и неопходних механизама заштите, чиме би се отворио простор за стварну компромитацију повјерљивих података и угрожавање безбједносног система државе. Агенција ће, као и до сада, у потпуности сарађивати са свим надлежним органима који имају законско овлашћење да провјеравају законитост њеног рада и примјене безбједносних процедура. Истовремено, Агенција сматра својом обавезом да укаже на појаве које могу представљати злоупотребу институционалних механизама. Континуирано подношење неутемељених или погрешно постављених анонимних пријава, уз њихову накнадну медијску експлоатацију, може имати за циљ исцрпљивање институционалних капацитета, стварање привида афере и вршење притиска на безбједносни сектор”, подвучено је.
Такав образац дјелованја, истичу, подразумијева да се непровјерене или погрешно интерпретиране тврдње најприје формализују кроз анонимне пријаве или сличне акте, након чега се сама чињеница њиховог постојања представља као потврда њихове основаности, а потом користи за креирање наратива о наводним незаконитостима или аферама.
“С тим у вези, Агенција високо уважава улогу и значај медија, а посебно истраживачког новинарства у демократском друштву. Право новинара да постављају питања и информишу јавност неупитно је. Управо зато, од посебне је важности јасно разликовати професионално и одговорно извјештавање од евентуалних покушаја појединаца или интересних група”, закључено је.
