Црна Гора слави 19 година независности. За скоро двије деценије могло је и морало бити боље, сматрају представници два референдумска блока и аналитичари. Највеће замјерке су на рад институција. Сматрају да су грађани донекле задовољнији, али да је већина очекивала више.
Један од лидера Блока за заједничку државу 2006. године Предраг Поповић казао је за РТЦГ да се Црна Гора навикла на потпуну независност, али да је данас у одлучивању много мања него што је била у вријеме заједничке државе са Србијом.
,,И то је оно што би се можда могло назвати мирање са једном чињеницом која у добром дијелу Црне Горе није била по вољи прије 19 година из разлога који су постали видљиви и овој другој половини која то није жељела ни да чује ни да види у тренутку када је референдум спровођен. Дакле, Црна Гора јесте добила независност у формално-правном смислу, то је била жеља оне половине Црне Горе која је за то и гласала, али је с друге стране изгубила сувереност у одлучивању и она је данас много мања него што је то била чак и у вријеме заједничке државе са Србијом или у оним прошлим временима док је постојала она велика Југославија”, каже Поповић.
Он истиче да је између двије крајности, протеклих 19 година, Црна Гора пролазила кроз многе фазе.
,,Наравно да има ствари које су истините, које би се несумњиво десиле да Црна Гора није промијенила свој државноправни статус, јер једна лажна теза да је Црна Гора повратила своју државност не пије воду из простог разлога што је Црна Гора ту државност имала, само што је дио те државности преносила на претходне државе, велику Југославију или Савезну Републику Југославију касније, односно државну заједницу Србије и Црне Горе”, каже Поповић.
Оног тренутка када је постигла потпуну самосталност у правном смислу, Црна Гора је, каже Поповић, испунила снове једног дијела Црне Горе, али с друге стране и највећим дијелом њих разочарала.
,,Јер је оно што су они очекивали да ће се десити, а на што смо ми упозоравали током референдумске кампање и касније, заправо су проблеми који су били видљиви и раније, али нико није желио да их види. Тако да, између тог великог остварења сна за једне, очекивања и касније великог разочања, протекле су и ових 19 година. Немам никакву сумњу да тек оно што нас чека у будућности ће разочарање само повећати из оростог разлога што видимо на шта личи ЕУ, којој Црна Гора несумњиво тежи ”, каже Поповић.
За Поповића је фрапантна чињеница да у Црној Гори не постоји ни једна еуроскептична странка, као ни странке које се противе уласку Црне Горе у ЕУ.
,,А тамо нас не чека оно због чега су поборници независности тако грлато заговарали независност на референдуму од прије 19 година, него управо супротно. Дакле, потпуни губитак и оно мало суверености које су имале још док је Црна Гора живјела у заједници са Србијом и другим државама претходне Југославије”, казао је он.
Наглашава да је остварен сан бившег предсједника Мила Ђукановића.
,,Зато што је његов сан од почетка био, не Црна Гора као слободна држава, него Црна Гора као приватна држава њега и екипе која је господарила и мешетарила Црном Гором пуних 20 година. Али с друге стране нису побиједили они који су гласали за ту Црну Гору верујући у лажни наратив Ђукановића да је заправо његов циљ био да Црну Гору ослободи од вишевјековног ропства чиме су правдали ту своју велику идеју”, каже Поповић.
Истиче да су очекивања била велика и да су многа изневјерена.
,,Не видим неку свјетлију будућност Црне Горе у наредном периоду, али то нам је што нам је. Што кажу, тражили смо, гледајмо”, закључио је Поповић.
