Позив Милорада Додика да странке из Републике Српске у наредном четворогодишњем мандату заједнички наступају у институцијама БиХ још није добио конкретан одговор опозиције, али поједине поруке из њених редова наговјештавају да простор за разговор постоји.
Иако званични позив на састанак или преговоре на ту тему још није стигао, у опозицији већ разматрају могућност учешћа у разговорима о формирању власти у Сарајеву, док дио њених представника сматра да би заједнички наступ српских странака могао да донесе повољнију политичку позицију.
Додик је понуду о заједничком дјеловању изнио и уочи избора, на којима је СНСД остварио побједу на свим нивоима власти. Након изборног циклуса, лидер те странке остао је при истој иницијативи, али је најавио да ће конкретни разговори о успостављању власти почети након потврђивања резултата и преузимања мандата. Први корак, према његовим ријечима, биће конституисање Предсједништва БиХ.
Из опозиције истичу да званичан позив за разговоре још нијесу добили. Потпредсједник Покрета „Сигурна Српска“ Игор Радојичић, који ће бити један од двојице посланика тог покрета у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, кратко је прокоментарисао Додикову иницијативу ријечима да је „Миле шампион комбинаторике“.
У другој по снази партији опозиције, СДС-у, тренутно трају превирања која неки повезују с будућим правцем дјеловања, а Зоран Латиновић, генерални секретар те странке, каже да су на тему заједничког наступа кратко поразговарали и закључили да би требало отићи на све разговоре о питању конституисања власти у Сарајеву.
„Добили смо информацију да је Додик позвао на те разговоре, али званично никакав допис још нијесмо добили. Активности у том правцу биће присутне, а наша очекивања су да се као странка нађемо у органима на нивоу БиХ“, рекао је Зоран Латиновић.
Опозиција у Сарајеву има пет посланичких руку, што јесте довољно за ентитетску већину. Један од посланика долази из Листе за правду и ред Небојше Вукановића, из које су поручили да неће са СНСД-ом.
Бивши предсједник СДС-а Мирко Шаровић позива опозицију на заједнички наступ, преноси Радио-телевизија Републике Српске.
„Треба добро да размисле шта је паметније и мудрије. Да ли да праве власт са Човићем или Изетбеговићем или да можда изненаде и траже да све странке из Српске иду заједно у Сарајеву. Мислим да би грађани, то јест бирачи у Републици Српској, то прије одобрили него да евентуално правимо коалиције са Ефендићем (Странка за БиХ) или СДА. Ја мислим да се боља позиција за опозицију и СДС може остварити на такав начин“, истакао је Шаровић.
Додик је и након недавног састанка с лидером ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем у Бањалуци поново позвао опозиционе странке из Српске на договор о заједничком наступу у Сарајеву.
Такав модел сарадње већ је постојао у ранијим мандатима, када су српске странке настојале да усаглашено заступају интересе Републике Српске у заједничким институцијама, када је позиција Републике Српске била знатно стабилнија.
Додик и Човић поручили су да без СНСД-а и ХДЗ-а БиХ није могуће успоставити власт. Ипак, Човић је прије састанка с Додиком разговарао и са лидером СДА Бакиром Изетбеговићем и предсједником СДП-а БиХ Нермином Никшићем, што је отворило питање да ли и двије највеће бошњачке странке разматрају могућност заједничког наступа у преговорима о новој власти.
Истовремено, поједини опозициони представници указују да би, математички посматрано, било могуће формирати већину на нивоу БиХ и без СНСД-а, уз учешће опозиционих странака из Републике Српске.
Међутим, сматрају да би такав сценарио наишао на озбиљне препреке у функционисању заједничких институција, имајући у виду односе снага у Предсједништву БиХ, Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и институцијама Републике Српске. Због тога сумњају да би бошњачке странке биле спремне да са пет опозиционих посланика из Српске у Представничком дому покушају да формирају парламентарну већину.
У таквим околностима процјењује се да би Додик и Човић могли да имају значајан утицај на темпо преговора о формирању Савјета министара БиХ. У СНСД-у, уосталом, поручују да се с тим процесом не жури и да је претходно неопходно конституисати Предсједништво БиХ.
