
Укључивање жена у процесе одлучивања на нивоу политичке заједнице траје дуго, а неријетко и споро. Жене су досад биле доминантно заступљене у судској грани власти, а значајно слабије у извршној и законодавној. Од 30. августа 2020. године, после пада ДПС, процес интеграције жена добио је снажан импулс, па су жене изабране на бројним важним функцијама у извршној власти и парламенту. А Подгорица је добила и градоначелницу и председницу Скупштине Подгорице, што је нова политичка вредност, рекла је за Курир др Јелена Боровинић Бојовић, председница Скупштине Подгорице, одговарајући на питање шта за положај жена у Црној Гори значи чињеница да су у истом тренутку на челу главног града две жене и колико је то помак у Црној Гори, где су неке патријархалне матрице и даље присутне.
Интервју преносимо интегрално:
У јавности можемо чути да је бивши градоначелник Подгорице Иван Вуковић одуговлачио с предајом власти и да је својим деловањем онеспособио нове власти да одмах крену с конкретним пројектима…
– ДПС није показао достојанство у изборном поразу, који је, узгред речено, био убедљив. Разним саботажама покушавали су да онеспособе функционисање нове власти, али на крају нису успели. Процес транзиције власти је трајао пола године. Међутим, уместо деструкције и нестрпљења, ми смо се одлучили за стрпљиву институционалну борбу и успели смо. А након конституисања власти нисмо похитали у јуриш пречицама. Одабрали смо регуларне, законске путеве за спровођење реформи и санирања огромне штете коју је бивша власт оставила за собом.
Шта се променило за ова четири месеца откад је на челу нова градска власт?
– Одржано је шест важних седница парламента у новом сазиву, извршено је легалним и демократским путем близу стотину разрешења и нових именовања, формирано око двадесет управних одбора и савета, започело се с процесом интерне и екстерне ревизије због великих финансијских проблема у одређеним предузећима. Донесене су бројне одлуке које се тичу успостављања демократских градских политика, ефикасности рада предузећа и квалитета рада јавних установа. Врата градског парламента су отворена на седмичном нивоу, а комуникација с грађанима и грађанкама је интензивна и веома конструктивна. Ово је период када се више бавимо “гашењем затечених пожара”, а након тога крећемо у “санацију терена”. Чекају нас многи пројекти. И реализоваћемо највећи број датих обећања које сам саопштила у кампањи. Моја реч вреди.
У ком правцу ће ићи Подгорица и шта је то ново што ће се грађанима главног града понудити? Може ли се Подгоричанима надокнадити све оно што је ДПС иза себе оставио?
– Губици нису мали, али је наша воља велика. Нисмо изабрани на изборима да се током вршења власти жалимо, него да нешто учинимо. У наредном периоду кренућемо у реализацију предизборног програма. Решавање саобраћајне инфраструктуре, која је један од највећих проблема града, отварање капиталних пројеката, решавање стамбеног статуса младих брачних парова и решавање проблема особа са инвалидитетом. Ту су и зелене политике на чијој имплементацији радимо. Један од циљева које сам прокламовала је хуманизација градске и политике уопште. Град враћамо грађанима.
Веома сте активни на друштвеним мрежама, па тако можемо приметити да обилазите бројне споменике и музеје. Тако је први пут једна градска власт положила венац на споменик жртвама стравичног злочина у селу Велика, где је током Другог светског рата страдало више од 500 невиних жена и деце. Колико је за вас значајна култура сећања?
– Трагично је да су страхоте које су се десиле у Велици и Пиви и другим бројним стратиштима у Црној Гори деценијама биле званично потиснуте. Моја намера је да праксу заборава, што је оставштина бивше власти, заменим афирмисањем културе сећања. Поштовање жртава и однос сећања према страдању нашег народа је ствар морала и кућног васпитања. Такође, ако се не осврћемо на страшне догађаје који су се догодили у прошлости, онда показујемо недостатак бриге за будућност. Култура сећања нас учи да осећамо и поштујемо, она нас упозорава на последице националне, верске и политичке мржње.
Да пређемо на теме из високе политике. Једна сте од значајнијих функционерки коалиције За будућност Црне Горе. Да ли може да се очекује да коалиција ЗБЦГ буде део нове владе?
– Очекивања да коалиција За будућност Црне Горе буде део нове владе су, пре свега, очекивања грађана који су у великом броју пружили поверење ЗБЦГ. А по Уставу Црне Горе, грађани су носиоци суверенитета. Политички субјекти који су основали тридесетоавгустовску већину, као и они који су из ове већине настали, имају педесет мандата од 81 и то је веома респектабилна бројка. Уз евентуално учешће неких националних странака мање бројних народа, ова већина се може додатно ојачати. Важно је да Црна Гора добије стабилну владу, због реформи правосуђа, економских програма, ефикасности извршне власти и европских интеграција. Коалицији За будућност Црне Горе припада место у влади јер је освојила значајно место у низу победа над аутократским, бившим режимом ДПС.
У јавности често чујемо да коалиција ЗБЦГ није пожељна “страним амбасадама” и да је, самим тим, спорно место председника Скупштине које тражи Милан Кнежевић. Шта је од свега тога тачно?
– Верујем да наши међународни партнери веома уважавају демократска начела и принципе изборне воље грађана. Уосталом, западне демократије за нас представљају вишедеценијски узор за унутрашње уређење политичког система, у времену после пада комунизма. У складу с тим, мислим да су приче о односима амбасада биле мало медијски пренаглашене. Постоји општа сагласност на тему актуелне спољне политике од стране свих политичких субјеката већине. Осим тога, Црна Гора мора водити рачуна и о унутрашњој кохезији и стабилности, као и борби против било каквог вида дискриминације, укључујући и националну. Због свега тога, веома је важно да ЗБЦГ буде део власти. Што се тиче функције председника Скупштине, није ми познато да је та тема персонализована. У Црној Гори, као и у бројним другим европским земљама, постоји пракса да другопласирани у већини добије место председника Скупштине. Да ли ће тако бити и у овом случају или ће се направити другачији аранжман и договор, знаћемо веома брзо.
Које су црвене линије за коалицију За будућност Црне Горе и по коју цену не би пристала да буде део будуће владе?
– Црној Гори је потребна промена у приступу. Досад су у први план истицане црвене линије раздвајања и то углавном на профит екстремиста из ДПС, а на штету просрпских странака. Сада приоритет треба да добију линије спајања. Много је принципа око којих имамо сагласност. А разлике су саставни део политичке динамике, оне чувају посебност и вредност политичког живота. Корисно је да сви покажемо спремност на уступке, али не преко границе бирачког интегритета грађана, те њиховог политичког и националног достојанства. Странке имају обавезу да уважавају своје, али и туђе бираче, јер сви смо грађани исте државе и једнаки смо пред законом. Зато нам и глас мора бити једнако вредан.
Посетом новоизабраног председника Црне Горе Јакова Милатовића Србији најављено је побољшање односа двије земље. Да ли очекујете да ће се с речи прећи на дела и где конкретно очекујете побољшање, у којој сфери?
– Уверена сам да ће се односи између две братске земље коначно побољшати и издићи на ниво који је изграђен снажним историјским односом и заједничким искуствима, а то је ниво и на који упућују сви разлози садашњице и будућности. Очекујем да политичка комуникација буде растерећена ранијих тензија из времена бивше власти у Црној Гори. Сви очекујемо јачање економских веза. Србија је остварила значајан економски напредак и раст и то је добро за нас у Црној Гори. Важна је и сарадња на пољу културе и много тога другог. То не би требало да нам буде тешко, јер имамо много тога заједничког. А можемо учити и из примера наших предака, они су то знали боље од нас.
Шта тренутно највише кочи добре односе две државе?
– У правно-административном смислу, то је проблематизовање двојног држављанства, које треба решити у корист грађана, а не екстремистичких идеологија. Мислим да је важно и да у оквиру регионалних иницијатива појачамо комуникацију и размену у свим смеровима. А у политичком смислу, највеће оптерећење представља наслеђе ДПС, које је Србију таргетирало као дежурног кривца, најчешће с намером да се тиме друштво у Црној Гори дели и свађа. Тиме су се покривале и многе, дубоке и тешке аномалије бивше власти. Уместо бројних порука нетрпељивости и анимозитета које су слате раније, ја ћу саопштити једну која одражава став и емоцију већине грађана Црне Горе: Ми волимо Србију!
Како данас живе Срби у Црној Гори? Јесу ли им се институције отвориле? Да ли је мања дискриминација Срба него за време Мила Ђукановића?
– Срби су пружили огроман допринос ослобађању Црне Горе од диктатуре, репресије и корупције ДПС. И били један од основних покретачких фактора за успостављање демократије у Црној Гори. Положај Срба јесте у одређеном смислу другачији, више Срба партиципира у институцијама него раније. Но, потребно је уважити и остале факторе, који се тичу идентитета и културе, а који су раније били на удару систематског прогона. Зато је нашој земљи, поред економске и политичке, потребна и морална и културолошка обнова. Немам дилему да ће Срби у том процесу поново пружити најбоље. Ми смо у Црној Гори аутохтони и своји на своме.
Добрица Бајић
Извор: Курир