Пише: Тихомир Бурзановић
Мандићева порука након сусрета са амбасадором Јоханом Сатлером отвара важну перспективу: европске интеграције Црне Горе могу постати драгоцено искуство и подстицај за српски народ у Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и у Северној Македонији.
Изјава председника Скупштине Црне Горе Андрије Мандића, након сусрета са шефом Делегације Европске уније у Црној Гори Јоханом Сатлером, заслужује посебну пажњу.
Не само због оцене резултата које је црногорски парламент остварио на путу европских интеграција, већ и због шире политичке поруке која се у њој препознаје – да европска будућност Црне Горе може представљати нову прилику за српски народ у читавом региону.Мандић је, говорећи о перспективама чланства Црне Горе у Европској унији, истакао да га посебно радује могућност да знање, експертиза и политичко и институционално искуство стечено током процеса европских интеграција буду стављени на располагање сународницима у региону, уколико они то буду желели.Управо у тој поруци налази се једна важна димензија европског пута Црне Горе.
Европске интеграције не морају бити само питање државних институција, преговарачких поглавља и испуњавања административних критеријума.
Оне могу бити и простор за ново повезивање, размену искустава, јачање институционалних капацитета и стварање повољнијих услова за живот свих народа који овај регион доживљавају као свој заједнички простор.
Од националне одговорности до регионалне перспективе
Чињеница да председник Скупштине Црне Горе европску перспективу своје државе посматра и кроз могућност преношења знања и искустава српском народу у региону представља значајан политички искорак.
То је приступ који показује да национална одговорност и европска оријентација не морају бити у супротности. Напротив, оне се могу допуњавати и међусобно оснаживати.
Српски народ је присутан у више држава региона, са различитим политичким и институционалним положајем, али и са снажним културним, историјским, језичким и духовним везама. Зато је важно да сваки позитиван искорак у једној средини буде препознат и као могућност за друге. Црна Гора, као држава у којој Срби представљају значајан део становништва, има посебну прилику да покаже како се национални идентитет, политичка заступљеност и европска перспектива могу градити паралелно. То је посебно важно након деценија политичких подела и спорова око питања идентитета, језика, културног наслеђа и положаја српског народа.
Европски пут не би требало да значи одрицање од било чијих корена. Напротив, европске вредности подразумевају поштовање различитости, заштиту права националних заједница, очување културног наслеђа и једнакост грађана пред законом.
Црна Гора као мост искуства и сарадње
Уколико Црна Гора успешно заврши процес европских интеграција, њено искуство може бити од велике користи и другим државама региона. То се посебно односи на Србију и Босну и Херцеговину, односно Републику Српску, али и на српску заједницу на Косову и Метохији и у Северној Македонији.
Србија, као матична држава српског народа, има сопствени европски пут, институционалне капацитете и дипломатско искуство. Ипак, сваки успешан модел, свака превазиђена препрека и свако добро решење из суседства могу представљати драгоцену помоћ у разумевању европских процедура и стандарда.
Посебно је значајно што би Црна Гора, као чланица Европске уније, могла да буде додатни канал комуникације, сарадње и повезивања региона са европским институцијама. То би била прилика да се знање не задржава у границама једне државе, већ да постане заједнички ресурс.
За Републику Српску и српски народ у Босни и Херцеговини то би могло бити посебно важно у контексту потребе за стабилним институцијама, очувањем уставних права и изградњом функционалног политичког система.
За Србе на Косову и Метохији европске интеграције региона морају бити повезане и са конкретним гаранцијама безбедности, људских и колективних права, слободе вероисповести и заштите културне и духовне баштине. За српску заједницу у Северној Македонији то је прилика за додатно јачање културне сарадње и равноправног положаја.
Европске вредности и право на национални идентитет
Једна од најважнијих порука која произлази из Мандићеве изјаве јесте да европска будућност и национални идентитет нису супротстављене категорије.
Српски народ не мора да бира између Европе и сопствене традиције. Не мора да се одриче језика, писма, вере, културе и историјског памћења да би био део европске заједнице.
Управо супротно: европски оквир треба да омогући да се све те посебности чувају, развијају и представљају као део богатства европског културног простора.
За Србе у Црној Гори то има нарочиту тежину. Њихова пуна друштвена и институционална равноправност, право на слободно изражавање националног идентитета, употребу српског језика и ћириличног писма, као и очување културног и духовног наслеђа, морају бити саставни део сваке озбиљне визије европске Црне Горе.
Европска интеграција има смисла само ако доноси више права, више сигурности и више могућности за све грађане и националне заједнице. У том смислу, напредак Црне Горе треба да буде и напредак у изградњи друштва у којем нико неће осећати да мора да се одрекне сопственог идентитета како би био прихваћен.
Заједништво без наметања, сарадња без граница
Посебна вредност Мандићеве поруке јесте и у томе што је помоћ сународницима у региону представио као могућност, а не као политичко наметање. То је важна разлика. Будућност српског народа у региону треба градити на добровољној сарадњи, међусобном поштовању, јачању образовних, културних, научних и привредних веза, као и на очувању права сваке државе и сваког народа.Срби у Црној Гори, Србији, Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и у Северној Македонији не морају имати идентичне политичке приоритете да би неговали блискост и сарадњу. Оно што их повезује јесу језик, култура, историја, духовно наслеђе и потреба да свуда буду равноправни, уважени и сигурни.Управо зато је важно да европске интеграције буду искоришћене као прилика за отварање нових канала сарадње, а не као нова линија подела.
Историјска прилика коју треба препознати
Црна Гора се налази пред важним историјским задатком. Њен европски пут захтева политичку одговорност, институционалну зрелост и способност да се интереси државе ставе изнад краткорочних политичких обрачуна.У том контексту, Мандићева оцена да је Скупштина Црне Горе у протекле три године показала одговорност и способност да одговори на историјске изазове представља и поруку да европски напредак мора бити резултат заједничког рада. За српски народ у Црној Гори посебно је важно да у том процесу буде активан учесник, а не неми посматрач. Његови политички представници имају одговорност да доприносе стабилности државе, европским реформама и изградњи друштва у којем ће српски народ имати место које му припада.Истовремено, то је прилика да Црна Гора покаже да њена европска будућност може бити заснована на уважавању свих њених историјских, културних и националних особености.
Будућност у којој нико не мора да бира између својих корена и Европе
Изјава Андрије Мандића након сусрета са амбасадором Јоханом Сатлером зато превазилази оквир једног дипломатског сусрета и уручења извештаја Европске комисије. Она отвара питање како европски успех једне државе може постати подстицај за шири регион и како се институционално знање може претворити у конкретну корист за људе.
Порука је охрабрујућа: српски народ у Црној Гори може бити један од носилаца европске будућности своје државе, а истовремено чувар сопственог идентитета и мост сарадње са сународницима у региону. За Србе у Србији, Републици Српској и Босни и Херцеговини, на Косову и Метохији и у Северној Македонији, то је позив на више повезивања, размене искустава и заједничког деловања у областима од заједничког интереса.Европа не треба да буде простор у којем ће српски народ заборавити ко је и одакле потиче. Треба да буде простор у којем ће његова права, идентитет, култура и традиција бити заштићени, а његови људи имати више прилика за образовање, рад, развој и достојанствен живот.Зато европски успех Црне Горе може бити више од успеха једне државе.
Он може постати успех сарадње, стабилности и боље будућности читавог српског народа у региону. Без одрицања од корена, без наметања другима и без нових подела – са више знања, више права, више заједништва и јасном вером у будућност.
