Синоћ у поноћ истекао је рок који је Министарство јавне управе (МЈУ) дало препоруком од 25. јула да Скупштина општине Беране мора сакратити мандат у року од десет дана, и сада се очекује да се то министарство обрати Влади за мишљење. То би се евентуално могло завршити давањем још једног кратког рока од Владе скупштини у овој општини да мандат скрати или да је Влада распусти.
То је Порталу РТЦГ објашњено из скупштинске службе, и појашњено да је правна служба СО Беране до сада све чинила уз консултације са ресорним министарством.
“Сада су сви рокови пробијени и ја не видим било какву другу могућност да може бити од ове двије – још један краћи рок од стране Владе СО Беране да сама скрати мандат, или да Влада распусти скупштину и уведе принудну управу. Не очекујем да Влада не поштује, или како се то каже, дерогира мишљење свог министарства (МЈУ)“ – казао је секретар СО Зоран Јелић.
Он је нагласио да је правна служба у читавој политичкој ситуацији у Беранама, компликовања и кризе након оставки предсједника и потпредсједника, радила све по закону.
“Доставили смо на захтјев МЈУ сва релевантна документа и они су урадили надзор који је потписао министар Мараш Дукај. Јасно су рекли да је рок за избор предсједника истекао 13. јула и дали препоруку да СО скрати себи мандат у року од десет дана. Тај мејл сам примио 25. јула, па је и тај рок истекао синоћ“ – рекао је секретар СО.
Он је казао да је више пута сугерисао да би било потребно одржати макар једну сједницу да се би се изабрао нови предсједник ОИК, јер је досадашњи дао оставку, као и да се констатује број бирача.
“Након пописа, број бирача је пао на 23.570, и оно што би се могло десити је да се смањи број одброрничких мјеста са садашњих 35, на 34. То се дешавало и у неким другим општинама“ – рекао је Јелић.
Секретар Скупштине општине Беране је нагласио да ће ово бити први случај, да се предузимају мјере, уводи принудна управа, а да нека Општина нема ни предсједника ни потпредсједнике.
2Неће бити извршне власти и неће бити законодавне власти, као што има у неким другим општинама гдје су уведени одбори повјереника. У том случају ће вјероватно одбор повјереника одредити неко лице, службеника, које ће бити овлашћено да потписује неопходне налоге“ – казао је Јелић.
До агоније у Општини Беране, дошло се, како се може закључити, без икакве потребе. Када договорена ротација на мјесту председника општине између НСД и Демократе није успјела, јер није било неопходне већине у владајућој коалицији, то се све могло завршити одмах 13. јула.Мјесец раније, наиме, 13. јуна дотадашњи предсједник Вуко Тодоровић (НСД) је дао оставку, а нешто прије и потпредсједник Дамјан Ћулафић (Демократе), али у међувремену на двије сједнице није дошло до ротације.
Тако је истекао рок од 30 дана. Ћулафић је након тога, послије реконструкције Владе, изабран за новог министра екологије, одрживог и развоја сјевера.
Након редовних локалних избора у Беранама 2022. године већинску колаицију су направили ДФ, Демократе, Беране сад, Права Црна Гора и Уједињена Црна Гора са 19 одборника.
У опозицији су били ДПС са 9 и СНП са 7 одборника. У међувремену је битно промијењена политичка сцена на нивоу државе, а избори у неким сусједним општинама, као што је Андријевица, показали су да се мијењају и локалне политичке прилике.
Хоће ли бити нових политичких партија и листи на сасвим извјесним ванредним изборима на јесен у Беранама и какав ће бити распоред снага, остаје да се види.
извор: РТЦГ
