Црна Гора не доводи у питање примјену Бадинтеровог принципа, али је за коначно разграничење са Хрватском неопходно претходно утврдити конкретну линију некадашње међурепубличке границе, која на том подручју никада није била у потпуности дефинисана, саопштено је РТЦГ-у из Кабинета предсједника Владе.
У одговору на питања РТЦГ-а поводом изјаве хрватског премијера Андреја Пленковића да Црна Гора неће затворити преговоре са Европском унијом (ЕУ) уколико не прихвати начела Бадинтерове комисије, из Кабинета наводе да су спремни на компромис и предлажу да се питање најприје ријеши билатералним дијалогом, а уколико договор изостане, пред одговарајућом међународном инстанцом.
Из Кабинета премијера истичу да је питање разграничења између двије државе важно и сложено, због чега му треба приступити стрпљиво, на основу чињеница и права, без дневнополитичке реторике и притисака.
„Спремност Црне Горе на компромис је искрена, као и наша обавеза да заштитимо легитимне правне позиције и националне интересе. Вјерујемо да хрватска страна то разумије, јер исти принцип важи и за њу“, наводи се у одговору достављеном РТЦГ-у.
Наглашавају да је правни став Црне Горе јасан и да прихватање Бадинтеровог принципа није спорно, већ да је потребно утврдити како се некадашња међурепубличка граница протезала на конкретном подручју.
„Црна Гора не доводи у питање примјену Бадинтеровог принципа, према којем некадашње међурепубличке границе чине основ граница држава насталих распадом СФРЈ. Та примјена, међутим, подразумијева претходно утврђивање конкретне линије која је у релевантном тренутку имала карактер међурепубличке границе, а која у овом појасу никада није била у потпуности утврђена“, истичу из Кабинета.
Поручују да Црна Гора нема територијалних претензија према другим државама и да поштује њихов територијални интегритет, као и све споразуме које је потписала са Хрватском.
„Суштина је како се граница протезала на конкретном подручју и како се, заједно са морем и тромеђом, утврђује једним уговором о државној граници“, наводи се у одговору.
Из Кабинета подсјећају да су исте принципе прихватиле и Словенија и Хрватска, али да њихово гранично питање још није ријешено.
Истичу и да је Црна Гора разграничење већ успјешно ријешила са Босном и Херцеговином и Косовом, док је са Хрватском на снази Протокол о привременом режиму, који важи до закључивања уговора о државној граници.
„Тај режим је био на снази и када је Хрватска постала чланица ЕУ“, наглашавају из Кабинета, подсјећајући да Протокол изричито не прејудицира коначно разграничење.
Предлажу билатерални дијалог, па међународну инстанцу
Из Кабинета предсједника Владе предлажу двостепени приступ рјешавању граничног питања, који би најприје подразумијевао директне разговоре Подгорице и Загреба.
Уколико двије државе не постигну договор у разумном року, уз добру вољу обје стране, предлажу заједничко обраћање одговарајућој међународној инстанци.
„Предлажемо двостепени приступ: прво билатерални дијалог, а ако се уз добру вољу обје стране рјешење не постигне у разумном року, заједнички одлазак пред одговарајућу међународну инстанцу. То је најодговорнији и најконструктивнији пут, јер чува достојанство обје стране и искључује утисак да било ко намеће рјешење другоме“, поручују из Кабинета.
Наглашавају да Црна Гора не тражи повлашћен положај у процесу европских интеграција, али очекује да се отворена питања рјешавају одговорно и у европском духу.
„Не тражимо пречице на европском путу нити чију благонаклоност. Тражимо да се сва питања сагледају реално, одговорно и у европском духу“, наводи се у одговору.
Подсјећају на декларацију Хрватског сабора из 2011.
Из Кабинета премијера посебно указују на Декларацију о промицању европских вриједности у Југоисточној Европи, коју је Хрватски сабор једногласно усвојио 21. октобра 2011.
Подсјећају да је Хрватска тим документом заузела став да билатерална питања, укључујући граничне спорове, не треба да буду препрека приступању држава кандидата Европској унији.
Позивају се и на Стратегију Европске комисије за Западни Балкан из 2018. године, која, како истичу, предвиђа да се отворена билатерална питања не злоупотребљавају током приступног процеса.
„Стратегија Европске комисије за Западни Балкан из 2018. наводи да ЕУ ‘неће увозити билатералне спорове’, али и да се све државе морају ‘уздржати од злоупотребе отворених питања у процесу приступања Европској унији’. Она такође предвиђа да се гранични спорови који се не могу ријешити билатерално упуте на обавезујућу и коначну међународну арбитражу“, наводи се у одговору Кабинета.
Из Кабинета поручују да се не треба враћати на питање због чега гранични спор није раније ријешен, већ се усредсредити на проналажење трајног и прихватљивог рјешења.
„Немамо потребе да тражимо одговоре зашто ова питања раније нијесу ријешена. Наша је одговорност да их сада ријешимо озбиљно и одрживо, тако да нико не може имати утисак да су наметнута. Сва рјешења морају бити плод компромиса, јер само тада су обје стране на добитку“, истиче се у одговору.
На крају поручују да Црна Гора и Хрватска, као пријатељске и савезничке државе, имају капацитет да дугогодишње отворено питање ријеше договором.
„Увјерен сам да двије пријатељске и савезничке државе имају капацитет, знање и добру вољу да и ово дуго отворено питање ријеше зрело и достојанствено. Циљ нам је да будућим генерацијама оставимо однос у којем граница није тема спора, него примјер како одговорне европске државе рјешавају и најосјетљивија питања. Тако границу чинимо мјестом спајања и стварамо предуслове за развој пограничног подручја“, закључује се у одговору Кабинета предсједника Владе.
