Пише: проф. др Драган Копривица
Све резолуције заједно – ниједна посебно…
Манипулисање било чијом несрећом, било којег народа, било које вјере и нације, нема среће, јер све жртве носе исти бол, и свима њима сви треба да се поклонимо уз исти пијетет.
А баш се Њемачка нашла да завађа народе једном резолуцијом, иста она, која је у
Другом свјетском рату иницирала погибије између 55 и 85 милиона жртава.
Смијешно, да није трагично, али је гротескно, то јест, смијали бисмо се да нема осјећаја језе и згражавања.
Дакле, Њемачка, као посљедња у низу земаља која има морално право да покреће
резолуције о геноциду због своје окрутне нацистичке историје, креће у процедуру изгласавања.
С једне стране, њемачком лицемјерју нема краја, али се јасно види и практична страна иницијативе: да се у таму историје гурне њемачки глобални геноцид над човјечанством, и да се вјештим доношењем једне резолуције изнова завађају народи. И сугерише да једне жртве јесу битне, а друге жртве нијесу битне, што говори о страхоти глобалних двоструких политичких аршина и интересних лобија.
У збиру резолуција треба на прво мјесто ставити ону о планетарном геноциду Њемачке, посебно над Јеврејима и Русима, а затим и о Јасеновцу, Сребреници, Братунцу, Пивским Долима, Велици, Зиданом Мосту и сад о несрећној Гази и другим стратиштима над свим народима свијета.
Вили Брант, њемачки канцелар, није случајно 7. 12. 1970. клекнуо пред спомеником
јунацима побуњеног Варшавског гета, из којег су Њемци 1942. депортовали око 300.000 Јевреја у логор смрти Треблинка, и тамо их, око 90 одсто пољских Јевреја, све побили.
А претходно кроз варшавски гето организовали и аутобуске туре егзотичног обиласка тог дијела града, па стоји и питање: треба ли ишта више рећи након тог монструозног податка о бескрупулозности њемачког нацизма.
Али данас присуствујемо и горкој иронији судбине и страници историје, уз заокрет да се, уз тиху подршку Запада, коло несреће окреће, па управо јеврејски народ врши страшни геноцид над несрећним муслиманским народом Палестине. А то пружа другу слику о Јеврејима данас уз фино умивене критике Запада и дискретну подршку да се рат настави и након 30.000 пострадалих
Муслимана.
Дакле, пошто међународна заједница има осјећај емпатије према једним, али не и
другим жртвама, манипулишући туђом несрећом и изнова завађајући народе, треба једном заувијек донијети глобалну резолуцију о свим стратиштима свијета, која би неутралисала све могућности нових пођела и омраза међу народима, и међу вјерама, уз пружене руке мира свих свима.
Све остало су скривене, вјешто запаковане ратне игре западних моћника, хушкача и профитера, усмјерене на нова завађања на Балкану, уз манипулације жртвама.
А нама на овим просторима данас треба поштовање свих према свима, свих народа, и свих вјера, према свим народима и свим вјерама, при чему западњачке интервенције могу донијети само нове омразе и невоље.
Поштени људи несрећу сваког народа доживљавају истовјетно: уз подједнаки бол и протест, без икаквих подјела на мање и више важне жртве, а Запад очито жели нове тензије на Балкану, на којем нам данајски дарови са стране нијесу пожељни.
Балкану је потребан мир, уз исти хуманистички став и емпатију према жртвама са свих стратишта од Триглава до Ђевђелије…
И још једно питање за господу ,,миротворце” Њемце: а шта ћемо за онај трагични
Крагујевачки октобар, то јест, Крагујевачки масакр, који су ваши ,,дични преци” 21. октобра 1941. извршили над цивилним становништвом, стријељали преко три хиљаде људи, жена и ђака?! И то по ,,цивилизацијском” систему: за једног убијеног Њемца сто убијених Срба, а за једног рањеног педесет… Нацистички, него што, по принципу њемачког иберменшта, надчовјека..!
А у данашњем времену не треба да сте надљуди – довољно је само да будете људи.
Јер никад нијесам чуо да сте се иоле заложили да осудите своју земљу и за тај масакр. А једино вас ,,оправдава” то, што су Њемци слична злодјела правили широм планете, па вам је незгодно издвајати нека међу њима, јер је сваки масакр масакр… И сваки геноцид геноцид…
Над било ким, било кад и гдје…
Проф. др Драган Копривица
