Авиоповезаност је један од кључних елемената планирања туристичког развоја, саопштила је министар туризма Симонида Кордић и најавила да је за ову годину планиран раст броја авиолинија и већа повезаност црногорских аеродрома са другим дестинацијама.
„Јако је битно да је за ову годину планиран повећани број летова, односно авиолинија и да ће Подгорица и Тиват, као наша два аеродрома, имати већи број дестинација са којима ће бити директно повезани“, рекла је Кордић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.
Она је додала да ће од марта Wизз Аир имати базу у Подгорици, што је изузетно важно.
„Имаћемо 14 линија више преко те конекције. Уз то, кроз мрежу Wизз Аира ми обављамо врло велики и значајан дио пропагандних активности, јер на тај начин постајемо дестинација која се позиционира на тржиштима која су везана за Wизз Аир“, казала је Кордић.
Она је подсјетила да су геополитичке нестабилности, попут сукоба на Блиском истоку, често биле ограничавајући фактор у сектору туризма. Тај сукоб је, према њеним ријечима, у једном тренутку угрозио авиоповезаност Црне Горе са Израелом, као и повратак израелских туриста.
„На крају смо, добрим односом Министарства и Владе и врло интензивним активностима, успјели да допринесемо да се авиовеза са Тел Авивом настави. Са друге стране, гдје год смо успјели да успоставимо директне авиоконекције, обавезно видимо резултате и видимо их одмах“, рекла је Кордић.
Она је додала да туристи који планирају кратке боравке представљају веома важну категорију за туризам.
„То је тренд у савременом туризму – да се борави краће на више мјеста. Лакше је имати ситуацију гдје неко дође и буде 15 дана код нас, али све је мање тога. Свјетски глобални тренд су кратки боравци или продужени викенди, или више кратких боравака у оквиру једног годишњег одмора“, објаснила је Кордић.
Она сматра да су сарадња са Wизз Аиром и авиоконекције које та компанија нуди, веома повољне за категорију туриста који желе да проведу краће вријеме у Црној Гори.
„То је врло битан тренд који мијења физиономију туристичке привреде“, рекла је Кордић и додала да је почетком прошле године са колегама из Бугарске и Италије покренут пројекат који предвиђа пласирање понуде земља југоисточне Европе као јединственог туристичког простора, намијењеног превасходно удаљеним тржиштима Азије, Далеког истока и Сједињених Америчких Држава (САД).
Она је казала да туристи са удаљених подручја воле да посјете већи број земаља у једном маху.
„На тај начин би се остварила ефективнија и повољнија пропагандна активност, а изашло би се у сусрет туристима који свакако желе да посјете регион. Бољим повезивањем наших привреда умножавају се позитивни ефекти пројекта“, саопштила је Кордић.
Она је додала да су на форумима у вези тог концепта, одржаним у Италији и Црној Гори, земље региона показале велико интересовање, што је начин да се отворе врата и привреди, али и новим емитивним тржиштима.
Кордић сматра да је прошла година била веома успјешна за црногорски туризам, упркос бројним изазовима, не само у Црној Гори, већ и глобално. Туризам је, према њеним ријечима, осјетљива грана привреде на коју утичу турбуленције које нијесу нужно везане за домаћи терен, већ и превирања на емитивним тржиштима.
„Управо зато смо предузели читав низ активности које су биле усмјерене ка томе да се продужи туристичка сезона, смање ефекти сезоналности и прошири број емитивних тржишта“, казала је Кордић.
Она је подсјетила да је Црна Гора оптерећена јасном и грубо ограниченом сезоналношћу, што значи да се највећи дио туристичке активности дешава у кратком временском периоду од два до три мјесеца љети и једном зими.
„Прошла година показала је да смо на добром путу да се тај ефекат умањи. Предсезона и постсезона су биле изванредне и показале да смо разним новим садржајима с једне стране, и третирањем Црне Горе као јединственог туристичког подручја, са друге, омогућили туристима више занимљивих садржаја, те продужење боравка у мјесецима који нијесу традиционално туристички“, саопштила је Кордић.
То су, према њеним ријечима, потврдили и конкретни резултати, који показују да је у постсезони у односу на 2019. годину остварен 23,46 одсто већи број долазака туриста, те око 46 одсто више ноћења. Укупни приход из туризма прошле године је износио 1,32 милијарде еура, што је значајан раст у односу на 2024. годину, а 30 одсто више него рекордне 2019.
“У првом кварталу прошле године раст је у односу на 2019. био преко 80 одсто и, према подацима Свјетске туристичке организације (WТО), били смо шести на свијету по приходима из туризма. То су параметри који показују да се туризам мора третирати као индустрија која има изазове, али се они могу ублажити одређеним мјерама којима се продужава трајање сезона“, навела је Кордић.
Она је додала да ограничење интензитета туристичког промета на мали број емитивних тржишта, с једне стране, има добру страну.
„То су тржишта које нас добро познају и које ми добро познајемо, тако да ту постоји један традиционалан добар однос који треба његовати. С друге стране, проширењем броја емитивних тржишта, смањујемо евентуалне негативне ефекте које се могу осјећати када дође до различитих изазова, попут ратних сукоба. Сви знамо колико су сукоби у Украјини, нажалост, негативно утицали на наш туристички промет“, подсјетила је Кордић.
Црна Гора је, према њеним ријечима, ове године регистровала значајан раст туриста са нетрадиционалних емитивних тржишта, попут САД-а, Кине, Израела, Азербејџана и Блиског истока.
Кордић сматра да се Црна Гора, на тај начин, позиционира на тржиштима која имају велики емитивни потенцијал, а уједно избјегава традиционалне и класичне ризике туристичког пословања.
„Будно смо пратили сезону. Подаци јасно показују да је број туриста 3,6 или 3,7 одсто већи него 2024. године. То показују приходи од 1,32 милијарде еура у у првих десет месеци прошле године“, навела је Кордић.
Она сматра да су нови туристички садржаји неопходни да би се одговорило на импулс са терена, јер оно што се сматрало луксузним туризмом прије 20 или 30 година, данас се битно промијенило.
„Црна Гора треба да тежи квалитетној туристичкој понуди. Ми смо премали да бисмо могли да се базирамо на масовни туризам, а да бисмо имали адекватне ефекте битно је да наша понуда буде на нивоу коју очекује туриста који овдје долази“, објаснила је Кордић.
Она је подсјетила да се интересовања туриста мењају, па је поред традиционалних, примјетна све већа заинтересованост за активни туризам, еколошки или гастро туризам.
„У том смислу видимо све већу посјећеност сјеверног региона. Тако су прошле године мјеста попут Плужина имала апсолутно рекордну сезону“, казала је Кордић и додала да постоји сет мјера којима подстичу сеоски, гастро и други, мање заступљени, видови туризма.
Она је навела да се број сеоских домаћинстава упетостручио у односу на 2019. годину, што значи да привреда препознаје шансу за квалитетно пословање у туризму.
„Ми помажемо стварању понуде која одговара ономе што тржиште тражи. Ми стварамо легислативне оквире да се могу реализовати привредне активности које су иновативне или можда нијесу препознате у нормативном систему. С друге стране, имамо сетове мјера којима подстићемо привреду да ради оно што јој је посао“, рекла је Кордић.
Она је додала да вјерује да Црна Гора има озбиљну шансу у МИЦЕ или конгресном туризму.
„Ту постоји озбиљна шанса привреде за развој садржаја који би били усмјерени на активности које се традиционално не дешавају у јулу или августу, него у октобру, новембру или марту, априлу, односно неким мјесецима који су много мање интензивни.“, саопштила је Кордић.
Географска позиција и повезаност, према њеним ријечима, отварају додатне просторе да привреда може то да реализује и ефектуира.
„Ствара се амбијент у којем је Црна Гора добро пласирана и препозната као дестинација која је занимљива, лијепа и квалитетна, али у којој постоји и институционална добра воља и предусретљивост да се отворе врата и за нове облике туризма“, навела је Кордић.
Црна Гора је прошле године, кроз интензивну дипломатску активност, осварила значајан успјех у WТО, а Кордић је изабрана за предсједника Комисије за Европу.
„Тиме је Црна Гора заузела до сада највишу позицију на мултилатералном нивоу у области туризма. То је једна изузетно велика шанса за нас да утичемо на креирање, прије свега европских, али и свјетских политика у туризму и наравно велики простор за даљу сарадњу на политичком, институционалном, али и привредном нивоу“, објаснила је Кордић.
Она је додала да мандат траје двије године и да је Црна Гора тиме добила велико повјерење.
„Ми смо мала земља, али је важно да активностима и односом добро презентујемо оно што су врлине Црне Горе, од њеног културног насљеђа, природне љепоте до гастрономије. Наравно врло је битно да се то на институционалном нивоу адекватно реализује и на крају ефектуира у привреди“, поручила је Кордић.
Она је подсјетила да је за ову годину планирана израда нове стратегије развоја туризма, која треба да обухвати десетогодишњи период.
„Јако је важно стратешко позиционирање и пласирање Црне Горе на глобалној туристичкој сцени. Када говорим о глобалној туристичкој сцени, не говорим то да би представила диспропорционалну нашу улогу у свијету, већ је туризам таква привреда која је међусобно врло интензивно повезана и заиста делује глобално“, рекла је Кордић.
Она смтра да је важно да се Црна Гора развија један туристички пакет, један туристички регион, односно један туристички производ.
Кордић је подсјетила да Црна Гора, у туристичком смислу, има изузетно развијен јужни дио и дјелимично развијен сјеверни, док у централном практично нема капитализације.
„Третманом државе као заокруженог туристичког простора треба да се интензивира и подстиче инвестирање у сјеверни и централни регион, обезбиједи њихово инфраструктурно повезивање, након чега се могу капитализовати предности Црне Горе, а то је њена величина, која дозвољава да у кратком временском периоду туристи остваре врло различита и оплемењујућа туристичка искуства“, објаснила је Кордић.
Она је подсјетила да се међу предностима често наводе могућност скијања и купања у истом дану, али и различитих културолошких и гастрономских концепата.
„Чињеница је да имамо двије климатске зоне на малом простору и да су то доста уникатне позиције, које нема баш свака држава. Да бисмо то могли заиста и у пуном капацитету да искористимо, морамо имати уједначено развијен и повезан читав простор“, објаснила је Кордић.
Она сматра да Црна Гора нема физичке капацитете да би се могла опредијелити за масовни туризам, али да га не треба искључити.
„Увијек ће бити простора који ће бити привлачнији туристима који више воле гужву, али концептуално битно је да поставимо Црну Гору на укупној љествици на мјесто квалитетног туризма. То не значи нужно луксузни туризам. Он то може бити, али да је некакав универзални просјек у смислу туристичких звјездица – четири или пет“, рекла је Кордић.
Она је додала да се Црна Гора већ креће у том смијеру, али да за то није довољно да се развију само хотели, већ и други садржаји који гравитирају том простору.
„Црна Гора треба да се позиционира као простор који ће бити уједначено развијен, не само зато што је то лијепа социјална порука, већ зато што има економског смисла. Имамо капацитете и потенцијале које је потребно развити да би имачи користи од њих. Дакле, то је некакав десетогодишњи концепт за развој Црне Горе“, закључила је Кордић.
