Screenshot
Европска комесарка за проширење Марта Кос рекла је да је генерално 2025. година била добра година за проширење Европске уније, и да се много тога помјерило напријед. Како је истакла, досад су Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина постигле значајан напредак на путу ка ЕУ.
“Ово показује да се реформе исплате. ЕУ је такође убрзала постепену интеграцију, укључујући и кроз Инструмент за Украјину и Планове раста за Западни Балкан и Молдавију. Ово већ чини Европску унију живом стварношћу код данашњих кандидата. И морамо да пратимо геополитичку хитност нашег времена. Видим три правца нашег рада док идемо напријед”, рекла је Кос Форуму о проширењу ЕУ у Бриселу.
Прво, додала је, сваки напредак који постигнемо са нашим будућим државама чланицама мора бити кредибилан.
“Морамо да ускладимо правну тековину на квалитативан начин. И морамо је ефикасно примијенити. Не може бити пречица. Често ме питају – “да ли ће ти геополитички аргументи значити да треба да зажмуримо и добијемо нове чланице без обзира на све? Не, управо је супротно. Када су демократске структуре слабе или владавина права неисправна, то може отворити врата злонамјерном утицају, корупцији и организованом криминалу”, навела је Кос на
Како је истакла, наша Унија је изграђена на повјерењу међу својим чланицама.
“Успјешно проширење може се догодити само када постоји појверење, засновано на заслугама. Друго, ЕУ мора да се припреми за нове чланице. Тренутно радимо на претприступном “прегледу спремности“. Морамо да знамо какав ће бити утицај будућег проширења на кључне области политике, наш буџет и наше структуре управљања. И морамо да пружимо снажне одговоре на бриге и забринутости наших грађана. Шта проширење значи за наш модел социјалне заштите? Како може ојачати контролу наших граница? Како ћемо осигурати поштовање владавине права након приступања? И како ћемо осигурати глатко и ефикасно функционисање Уније”, рекла је Кос.
Како је навела, морамо имати отворену дискусију о томе какве ћемо заштитне јмере уписати у будуће уговоре о приступању.
“Да бисмо увјерили наше грађане да је интегритет наше Уније заштићен. Морају постојати заштитне мјере које наше нове државе чланице неће примијетити, када сви поштују своје одговорности. Али оне морају бити подједнако заштитне мјере које могу да дају снажан резултат када нове државе чланице не поштују иста та правила. Истовремено, припрема за нове државе чланице значи појачавање наших комуникационих напора – да дискусију о предностима и изазовима проширења доведемо у националне дебате”, навела је Кос.
Двиј трећине Европљана нам каже да тренутно нисјеу довољно информисани, истакла је и “ово је проблем који морамо да преокренемо”.
“Ово је заједничка одговорност са нашим државама чланицама. Треће, вријеме је за проширење. Земље кандидати захтијевају вријеме за реформе. А понекад, нашим државама чланицама је потребно вријеме да донесу одлуку. Вријеме које нам данашњи свијет више не даје. Ако не дјелујемо брзо и одлучно, ризикујемо да изгубимо контролу над безбједношћу и стабилношћу на нашем континенту. Када се моја земља, Словенија, припремала за чланство у ЕУ, то се углавном посматрало кроз призму просперитета. Данас је то и питање безбједности. Видимо да ако наши сусједи изаберу европску будућност, биће нападнути”, рекла је Кос.
Данас, истакла је, наше земље кандидати гледају ка ЕУ да их заштити од ових напада.
“Морамо то учинити тако што ћемо европске интеграције учинити стварношћу. Данас. Не сјутра. Ово дотиче неке од кључних елемената Европске уније. Од јединственог тржишта до енергетике и безбједности. У области одбране, једна од наших будућих земаља чланица, Украјина, нас покреће напријед и тјера нас да интегришемо на начине незамисливе у прошлости. Већ укључујемо Украјину, Молдавију и Западни Балкан у паневропске ланце вриједности. Да бисмо смањили ризик и привукли инвестиције…Не би требало да се плашимо размишљања о сљедећим корацима и како можемо интегрисати наше земље кандидате и у неке од наших структура. Заиста, проширење нас је вратило на путовање које смо започели након Другог свјетског рата. Борба за отворена друштва, демократије, поштовање закона, а не моћних. Аутократски режими нису везани истим моралним и правним правилима на којима су изграђене наше демократије”, казала је Кос.
Они искоришћавају, рекла је, нашу отвореност водећи асиметричну игру и трошећи велике суме новца на државну пропаганду и страно мијешање.
“Нигде то не видимо јасније него код наших кандидата. Зато постављамо демократску сигурносну мрежу преко нашег континента. Можемо и морамо да узвратимо. Више не можемо да размишљамо о одбрани наших демократија код куће, у нашој Унији, а да је не бранимо у нашим земљама кандидатима. Стратегије хибридног ратовања које су први пут коришћене против демократије у Украјини и Молдавији касније су виђене и у другим дјеловима Европе. Нема разлога да верујемо да ће се овај тренд ускоро зауставити. Зато је потреба за обновљеном дискусијом о будућности проширења и проширене Уније данас од велике важности”, рекла је Кос.
