Начин на који су поједини високи функционери некадашњег руководства Министарства одбране рјешавали сопствена стамбена питања најбоље говори о систему привилегија који је годинама функционисао под окриљем бивше власти, оцијенио је министар одбране Драган Краповић.
Краповић је указао на случај некадашње генералне директорице Директората за материјалне ресурсе Министарства одбране, Алме Љуљанај Јовићевић, која је, према званично објављеним подацима, одлуком владине комисије од 4. марта 2019. године добила стамбени кредит у износу од 40.000 евра, саопштено је из Министарства одбране.
„Посебно је интересантно да је ријеч о функционерки која је обављала једну од најодговорнијих дужности у Министарству одбране, управљајући управо материјалним ресурсима овог ресора. Према подацима који су доступни јавности, од додијељених 40.000 евра, чак 32.000 евра отписано је кроз умањење главнице, док је за враћање остало свега 8.000 евра, односно укупно 9.696,51 евро са каматом, уз мјесечну рату од 40,41 евро током 20 година“, навео је Краповић.
Министар је истакао да додатну пажњу заслужује чињеница да је, према раније објављеним имовинским картонима, породица поменуте функционерке у тренутку одобравања кредита већ располагала станом површине 63 квадратна метра, који је био у власништву њеног супруга.
„Дакле, док су бројни припадници Војске Црне Горе и запослени у систему одбране годинама чекали прилику да ријеше елементарно егзистенцијално питање, поједини високи функционери добијали су десетине хиљада евра државног новца под условима о којима обичан грађанин може само да сања. Поставља се сасвим легитимно питање: по којим критеријумима је неко ко већ има ријешено породично стамбено питање могао добити овакву врсту државне помоћи“, поручио је Краповић.
Он је подсјетио да је Љуљанај Јовићевић била и политички активна у Демократској партији социјалиста, укључујући чланство у Главном одбору те партије, наглашавајући да је неопходно утврдити да ли су политичка припадност и блискост тадашњим центрима моћи имали било каквог утицаја на додјелу повлашћених кредита.
„Ово није питање нечијег политичког опредјељења, већ одговорности према државном новцу. Нико не може оспорити право запосленима да под једнаким и законитим условима рјешавају стамбена питања. Међутим, држава није смјела бити сервис за обезбјеђивање привилегија политички подобнима, док су они који свакодневно носе терет система одбране остајали без адекватне подршке“, казао је Краповић.
Подсјетио је и на раније објављене податке о додјели станова припадницима обезбјеђења некадашњег министра одбране Предрага Бошковића, према којима је пет припадника његовог обезбјеђења добило укупно 254 квадратна метра стамбеног простора за 57.128 евра, док су двојица каснијом продајом станова остварила вишеструко веће цијене од износа по којима су их откупила.
„Када се овакви случајеви посматрају заједно, постаје јасно зашто јавност с правом тражи одговоре о начину управљања државном имовином у претходном периоду. Не можемо говорити о социјалној правди и једнаким могућностима ако су за једне важила тржишна правила, а за друге посебне привилегије које је финансирала држава“, нагласио је Краповић.
Министар је оцијенио да посебну пажњу заслужује и питање стварне отплате додијељених кредита, укључујући наводе о покретању поступака принудне наплате, те позвао надлежне институције да утврде све релевантне чињенице.
„Вријеме је да се до краја расвијетли како се располагало државним новцем, ко је доносио одлуке, на основу којих критеријума и да ли су све уговорне обавезе уредно извршаване. Сваки евро јавног новца мора имати јасно оправдање, а свака евентуална неправилност мора добити одговарајући институционални епилог“, поручио је Краповић.
„Министарство одбране не смије и неће бити мјесто у којем се јавни ресурси третирају као партијски плијен.
Наша обавеза је да градимо систем у којем се вреднују рад, професионалност и заслуге, а не партијска књижица и блискост политичким центрима моћи. Управо зато инсистираћемо на транспарентности и једнаким правилима за све, без изузетка“, закључио је Краповић.
