Нико нема право да овдашњим Србима мјери српство, да га овјерава или поништава, да нам прописује колико морамо вољети своју земљу и свој народ, с ким смијемо разговарати и какав пут морамо бирати.
То је вечерас на обиљежавању 150. годишњице битке на Фундини казао шеф парламента Андрија Мандић (Нова српска демократија).
“Стојећи данас овђе, као предсједник Скупштине Црне Горе, и припадник поносног српског народа, желим да упутим поруку која превазилази дневну политику и наше пролазне неспоразуме: наш културни и историјски идентитет не може се и не смије омеђити уским политичким границама, нити се смије подвргнути било чијем покушају приватизације.
Нико нема монопол на српско насљеђе и баштину. Српски национални и културни идентитет није и не може бити ексклузивно право једне државе, једног центра или једне политичке гарнитуре. Он припада свима онима који су га чували вјековима – још од времена Немањића, до времена Петровића, Обреновића и Карађорђевића”, навео је Мандић.
Он је казао да српство у Црној Гори није увезено, те да није настало у неком кабинету, нити је у земљу донесено политичким налогом.
“Оно је овђе расло вјековима: у нашим манастирима и црквама, на косовском завјету, у народној поезији, у племенским предањима, у језику наших мајки, у именима наших предака и на страницама које су исписивали Свети Петар Цетињски, Његош и Марко Миљанов”, навео је први човјек Скупштине.
Мандић је рекао да зато нико, ма гђе се налазио и ма колико себе сматрао великим, нема право да Србима у Црној Гори издаје увјерења о националној исправности.
“Ми смо слободан народ и слободни грађани Црне Горе. Љубав према своме роду мјери се братским договором, као што су то радили наши преци. Зато ћемо са сваком братском адресом разговарати братски, са љубављу и поштовањем. Али ћемо одлуке о будућности Црне Горе доносити овђе, као што су се увијек доносиле”, истакао је Мандић.
Он је навео да је у протеклом вијеку Црна Гора прошла кроз дубоке промјене, укључујући “четрдесет пет година тоталитарног комунистичког поретка”, а затим три деценије ауторитарног система који је задржао многе негативне старе навике, промијенили су начин на који људи разумију нацију, вјеру, језик и историју.
“Можемо о томе мислити различито. Можемо жалити због неправди, прећутаних истина и одлука које су доношене без довољно слуха за идентитет великог броја грађана. Али једну чињеницу морамо прихватити: ово је Црна Гора која данас постоји. Некада је била српска, а данас је и српска. Дакле, она је и наша. У њој живе наша браћа и рођаци који себе дефинишу као националне Црногорце. У њој живе наше комшије Албанци, Бошњаци, Муслимани и Хрвати”, рекао је Мандић.
Поручио је да је зато свака политика која почива на трајној свађи – политика пропасти за све ове заједнице.
“Не можемо градити будућност на начин на који је то радио бивши режим – тако што ћемо једне увјеравати да морају нестати да би други могли постојати. Не можемо се мирити са тим да се српском народу оспорава оно што се сваком другом народу природно признаје. Али та права нећемо освајати тако што ћемо другима одузимати њихова”, рекао је он.
Мандић је казао да желе друштво једнаких, те да се до таквог друштва не може се доћи изолацијом.
“Не може се доћи сталним подизањем тензија. Не може се доћи тако што ћемо сваког ко разговара проглашавати слабим, а сваког ко тражи компромис називати издајником. Истина је да су многе важне одлуке у прошлости доношене без договора и простом већином, често против осјећања великог дијела грађана. Те ране не треба порицати. Али не смијемо ни понављати исту грешку”, рекао је он.
“Оно што желимо да поправимо морамо поправити темељно, стрпљиво и уз најширу могућу подршку. Не да би промјена трајала до првих следећих избора, до неке нове већине, него да је више нико не може оспорити. Не да једна половина земље слави, а друга чека прилику за реванш, него да постигнути договор постане трајни темељ наше заједничке куће”, додао је Мандић.
Истакао је да је то нови одговор који Црна Гора данас тражи и очекује.
“За мене политика није умијеће да се људи трајно држе у рововима. Политика је обавеза да се из ровова изађе онда када је мир могућ, а да се начела не напусте”, рекао је он.
“Мора се бити достојан насљеђа предака”
Шеф парламента је рекао да “није довољно да славимо претке”, већ да се мора бити достојан њиховог насљеђа.
“Наши преци су знали ко су. У њиховој свијести није било потребе да се раздваја оно што су вријеме и историја природно сјединили. Њихово српство није било супротстављено њиховом црногорству, нити је њихова љубав према Црној Гори умањивала припадност ширем српском народу, српској Цркви, језику, предању и косовском завјету. Они су били своји на своме. И ни од кога нису тражили дозволу да буду оно што јесу”, додао је он.
Мнадић се рекао да се Српској православној цркви дугује велика захвалност, казавши да жели да изрази “високо поштовање” митрополиту црногорско-приморском Јоаникију.
“У времену великих искушења он носи тешку и часну одговорност нашег архипастира, чувајући јединство српске Цркве, бранећи достојанство народа и позивајући на мир међу браћом. Његова смиреност свједочи снагу човјека који зна да се браћа могу измирити самомолитвом, трпљењем и истином.
Сјећамо се данас и блаженопочившег митрополита Амфилохија. У тешким временима, када је изгледало да се могу прекинути нити које нас везују са нашим духовним коријенима, он је тражио путеве који су на крају довели до одбране светиња и заиста епохалног јединства вјерујућег народа.
Неуморно је обнављао храмове, сабирао народ и подсјећао нас, опомињао нас, да смо сви браћа у Христу Богу. Митрополит Амфилохије и митрополит Јоаникије сачували су оно исконско у српском народу и читавом православном бићу Црне Горе: вјеру која кријепи душу, идентитет који нити тражи туђе понижење, нити дозвољава сопствено – и завјет да смо најприје дужни да миримо браћу”, навео је он.
“Мјера нашег патриотизма биће оно што оставимо својој ђеци”
Мандић је рекао да је битка на Фундини вођена је двадесет година након “тешке и сурове” похаре Куча од стране централне црногорске власти.
“Многи од оних који су убијали и палили Куче 1856. године, а долазили су из црногорске и брдске војске коју је предводио велики војвода Мирко Петровић, 1876. се налазе у шанчевима са браћом Кучима и заједно гину бранећи ову земљу и градећи братску слогу и заједништво.
Двадесет година је било довољно да се зацијеле братске ране, да се наши велики преци покају, да опросте једни другима све лоше што су урадили и заједнички створе будућност, слободу и државу. Ове године се навршава двадесет година од референдума у Црној Гори који је те 2006. године тешко завадио и подијелио Црну Гору.
Наша генерација, Божијом промисли, није тада прешла ону границу која је пређена 1856. године у Кучима и нисмо повриједили једни друге. Проливено је море суза, али ни једна кап крви није проливена и нека нам то свима служи на част”, додао је он.
“Да ли данас ми, потомци тих великих људи који су знали и после злочина да се покају, опросте и помире, имамо њихову снагу да братски и сложно поведемо ову земљу у срећнију будућност?”, упитао је Мандић.
Поручио је да ова годишњица не би требало да буде позив да се обнављају старе битке, него да се у миру “покажемо достојни побједника са Фундине”.
“Нека нас нико не учи да се љубав према своме доказује мржњом према другоме, јер то није истина. Мјера нашег патриотизма биће оно што оставимо својој ђеци: мирну земљу, праведне институције, очуван идентитет, боље школе, сигурнија радна мјеста и друштво у којем се нико не осјећа као грађанин другог реда. То је наша данашња Фундина.
То је битка коју не водимо оружјем, већ разумом, стрпљењем, радом и договором. И као што су наши преци прије сто педесет година вјеровали да слога може побиједити надмоћну силу, тако и ми морамо вјеровати да можемо побиједити размирице које су се деценијама таложиле међу нама.
Нека је вјечна слава јунацима Фундине и нека Бог благослови Црну Гору!”, подвукао је шеф парламента.
Мандић је уочи почетка догађаја положио вијенац на споменик Новаку Милошеву.
