Према подацима Комисије за нестала лица Владе Црне Горе тренутно се трага за укупно 50 несталих особа, саопштено је из Центра за грађанско образовање (ЦГО) поводом Међународног дана несталих особа који се обиљежава данас (30.августа).
Та лица нестала су деведесетих година током ратова на простору бивше Југославије.
„38 је нестало на Косову, девет у Босни и Херцеговини и три у Хрватске. Од тог броја, 44 су мушкарци и шест жене. У протеклих годину дана, потврђено је затварање једног случаја са ранијег списка. У питању је Р.Ш, цивилна жртва нестала у Ђаковици на Косову 1999. године, чији посмртни остаци су пронађени и идентификовани октобра 2024. године. Примопредаја посмртних остатака је обављена у складу са Споразумом о сарадњи између Комисија за нестала лица Црне Горе и Косова, потписаним 2015. године“, наведено је у саопштењу ЦГО.
Одаловић: Породице несталих и даље траже одговоре, потребна регионална сарадња
Више од 30 година без гроба, имена и одговора. На Међународни дан несталих, породице оних чије судбине нису расветљене од ратова деведесетих година поручују да неће одустати од истине и правде. Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је за РТС да је регионална сарадња преко потребна, али да је Приштина и Загреб годинама опструишу.
Вељко Одаловић наводи да се у овом тренутку, према подацима Међународног комитета Црвеног крста, 9.629 лица води као нестало.
,,Преко 35.000 људи је прошло кроз евиденцију Међународног Комитета Црвеног крста. Три четвртине случајева јесте решено, али нам овај број не даје заправо да на било који начин будемо, не само задовољни, него да сматрамо да смо овај процес довели близу краја”, рекао је Одаловић.
Одаловић је рекао да сви имају индивидуалне евиденције које се преклапају у заједничкој бази, а да се у српској Комисији 2.322 особе воде као нестале.
,,У Републици Српској од 6.700 несталих особа има 1.600 Срба који се воде као нестали, тако да је број несталих и страдалих Срба у сукобима који су се десили близу 4.000 у овом тренутку”, истакао је Одаловић.
Опструкција Загреба и Приштине
Одаловић је раније изјавио да Приштина и Загреб не желе да разговарају о несталим лицима, ни три деценије касније и да су од 2020. године на идентичан начин кренули у опструкцију овог процеса.
“Регионална сарадња нам је преко потребна. Ми имамо бројне потписане споразуме, протоколе рада, правила, по којима смо радили до пре негде пет година. Ми нисмо отишли ни на једну локацију Косова и Метохије, ни Републике Хрватске. Приштина је наставила са опструкцијама и неким измишљеним разлозима”, рекао је Одаловић.
До доласка Аљбина Куртија на власт радна група је имала динамичан процес и успела реши преко 1.900 случајева несталих лица, од тога три четвртине косовских Албанаца, истакао је Одаловић.
,,Ми позивамо колеге из Хрватске на састанак који ми хоћемо да организујемо, ми смо домаћини, они то једноставно игноришу или одбијају. Понашају се као да је проблем несталих лица само њихов проблем, а не може бити јер ми само у Републици Хрватској у нашој евиденцији водимо преко 1.500 несталих особа”, истакао је председник Комисије.
Одаловић је најавио претрагу Голог брда.
,,Прошле недеље смо били на локацији, пожар је угашен. Позваћемо, као што смо и раније радили, Међународни Комитет црвеног крста, Међународну комисију за несталих лица, представнике ЕУ, Еулекса, Умника, приштинску делегацију и чланове породице да дођу на ту локацију. То је наша обавеза и ми ћемо је спровести, али исто тако тражимо да се и наше локације на простору Косова и Метохије, али и у Хрватској отворе и да се провере”, рекао је Одаловић.
Веритас: Непозната судбина 1.490 Срба
Документационо-информациони центар ,,Веритас” саопштио је поводом Међународног дана несталих – 30. августа, да се међу 8.631 до сада верификованом жртвом српске националности са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући припаднике ЈНА и добровољце, налази и 1.490 лица чије судбине још нису расвијетљене.
Међу њима је 1.065 цивила, од којих 425 жена, наведено је у саопштењу.
Највише цивила је нестало у посљедњој години рата /736 лица/ и на почетку рата /600 лица/.
Указано је да се више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од четвртине у Бази података активних случајева особа несталих у сукобима на подручју бивше Југославије.
Из “Веритаса” подсјећају да је од 2000. године, из заједничких, масовних и појединачних гробница, укључујући и ексхумације у организацији самих породица, ексхумирано укупно 1.696 посмртних остатака Срба са подручја Хрватске и Републике Српске Крајине, укључујући и оне који су са њима живјели и ратовали на њиховој страни, од којих су до сада идентификована 1.353 посмртна остатка, док их још 343 чека на идентификацију.
,,Тренутно располажемо са подацима за више десетина познатих и потенцијалних мјеста укопа са око 200 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком ,,непознат”, који и 30 година по престанку рата чекају на ексхумацију искључиво због опструкције хрватске стране”, указано је из ,,Веритаса”.
Поручено је да породице несталих имају право на истину о судбини својих најмилијих, а да друштво има правну и моралну обавезу да им помогне у тражењу.
– То је могуће само уз активну сарадњу породица несталих са надлежним организацијама и институцијама. Међународни дан несталих је прилика и да се јавност подсјети на патњу и бол породица несталих, али и позив породицама да изврше и своју обавезу – отворе захтјев за тражење и дају крв за ДНК, без чега нема успјешне потраге – наведено је у саопштењу.
Према подацима Међународне комисије за нестала лица, током оружаних сукоба деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије нестало је око 40.000 људи, док се и даље трага за око 11.000.
Највећи број несталих регистрован је у БиХ /око 7.580/, затим у Хрватској /око 1.750/ и на Косову и Метохији /око 1.600/, а више од 4.000 ексхумираних посмртних остатака још није идентификовано.
Штрбац: Убијени су сви Срби који су у “Олуји” остали на својим огњиштима
Сви Срби који су због старости, немоћи или вјерујући у обећање Фрање Туђмана да им се ништа неће догодити остали на својим огњиштима у ,,Олуји” и непосредно након ње су на најсвирепији начин убијени што је чињеница коју многи не знају или превиђају, рекао је за Срну Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац.
Он је изјавио да је најмање људи у “Олуји” погинуло у директним борбама и да се зна за погинуле у гранатирању избјегличких колона на Приједорској и Петровачкој цести, а да је судбина оних који су остали и убијени у својим селима и на кућном прагу потврда геноцидне намјере.
– Оно што је остало то је убијено. Имамо бројку 1.903 страдалих у ,,Олуји” гдје је 66 одсто цивилних жртава, а од тога 76 одсто старијих од 60 година. То су они који су остали и они који су повјеровали – рекао је он.
Штрбац је рекао да је ,,Веритас” годинама посвећено истраживао и документовао све злочине и је оно што је евидентно да је хрватска војска у акцији ,,Олуја” и ,,постолуји” иза себе оставила ,,спржену земљу”.
– Прије неки дан смо обиљежили сјећање на Груборе, гдје је на свиреп начин убијено шесторо старчади. На данашњи дан прије 30 година у Гошићу у ком током рата никада није било никаквих ратних дејстава убијено је девет цивила. У Вариводама је 28. септембра у `чишћењу терена` убијено њих девет – рекао је он.
