Њемачка врши притисак на Хрватску да што прије ријеши билатералне спорове са Црном Гором, како отворена питања између двије државе не би угрозила процес приступања Подгорице Европској унији.
Берлин је спреман и да посредује у разговорима, страхујући да би евентуално успоравање европског пута Црне Горе могло негативно утицати на цјелокупан процес проширења ЕУ, пише Euronews, позивајући се на четири званичника директно упозната са ситуацијом.
Како наводи Euronews, њемачка влада затражила је од Хрватске да конструктивно приступи рјешавању билатералних спорова који пријете да успоре приступање Црне Горе, тренутно најнапреднијег кандидата за чланство у ЕУ.
Загреб је почетком ове седмице државама чланицама ЕУ доставио документ са осам захтјева које очекује да Подгорица испуни прије завршетка приступних преговора. Истовремено, Берлин иза кулиса настоји да обезбиједи наставак процеса проширења и спријечи да билатерална питања постану препрека европским интеграцијама.
Њемачка је недавно понудила и посредовање у рјешавању спорова, али та иницијатива још није спроведена у дјело. Влада канцелара Фридриха Мерца настоји да преузме улогу непристрасног посредника, забринута да би неријешена питања између Хрватске и Црне Горе могла угрозити процес проширења.
Пленковић: Двије године нема напретка
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је у четвртак, уочи самита Европског савјета у Бриселу, да Загреб већ годинама указује Подгорици на отворена питања.
„Постоје питања на која годинама указујемо нашим црногорским сусједима“, рекао је Пленковић.
Он је оцијенио да у њиховом рјешавању није било помака.
„У посљедње двије године није остварен апсолутно никакав напредак“, казао је Пленковић, тврдећи да је Хрватска била „изузетно конструктивна“ током приступних преговора са Црном Гором.
Пленковић издејствовао измјене закључака ЕУ: Нема више рока за затварање поглавља са Црном Гором
Према писању Euronewsa, Европска комисија је посљедњих седмица учествовала у разговорима између двије државе, док је више чланица ЕУ покушавало да спријечи застој у процесу проширења због билатералних несугласица.Поред Њемачке, у разговоре са Хрватском активно су укључене Француска и Луксембург.
Француска, како се наводи, жели да избјегне проблеме у процесу проширења због унутрашњо политичких околности, док се Луксембург противи коришћењу приступног процеса за рјешавање билатералних спорова.
Ипак, најснажнији притисак долази из Берлина, који настоји да одржи динамику проширења Европске уније.
Калас: Билатерална питања не смију бити препрека
Спорови између Хрватске и Црне Горе углавном су повезани са насљеђем ратова на простору бивше Југославије почетком деведесетих година, укључујући имовинска питања и неријешене граничне спорове. Таква питања могла би да угрозе амбицију Црне Горе да до 2028. године постане 28. чланица Европске уније. Став Загреба изазвао је и јавне критике појединих европских званичника. Висока представница ЕУ за вањску политику и безбједност Каја Калас поручила је на маргинама Европског савјета да билатерална питања не би смјела да угрозе приступни процес.
Хрватска се, према писању Euronewsa, суочава са оптужбама да је отворена питања интензивирала у завршници преговора како би извршила што већи притисак на Црну Гору. Загреб, међутим, одбацује такве тврдње, истичући да је ријеч о дугогодишњим споровима и ограниченом броју захтјева, од којих су неки симболичне природе.
Хрватска такође наглашава да су истраге ратних злочина и обештећење жртава питања којима Црна Гора мора да се бави у оквиру приступних преговора.
Берлин страхује од посљедица по цијели процес проширења
Европски званичници, како пише Euronews, страхују да би евентуални застој у приступању Црне Горе могао да ослаби подршку даљем проширењу ЕУ.
Посебну забринутост изазивају предстојећи избори у појединим кључним државама чланицама, укључујући Француску, гдје би унутрашњополитичка дешавања могла додатно утицати на однос према проширењу.
Њемачка се у међувремену залаже за нове моделе интеграције држава кандидата, укључујући могућност посебног статуса придруженог кандидата за Украјину, постепену интеграцију и снажније механизме заштите демократских стандарда.
Црна Гора би, уколико успјешно заврши приступни процес, била прва држава која би постала чланица ЕУ према садашњој методологији проширења.Додатну важност односима Подгорице и Берлина даје Берлински процес, међувладина иницијатива покренута 2014. године ради јачања регионалне сарадње на Западном Балкану, којом ове године предсједава Црна Гора.
Подгорица је, како наводи Euronews, претходних мјесеци кроз ту иницијативу блиско сарађивала са њемачком владом. Европски званичници њемачко ангажовање у рјешавању билатералних спорова тумаче као сигнал да Берлин жели да преузме активнију улогу у процесу проширења.
Црна Гора важна и за европске геополитичке интересе
Приступање Црне Горе одвија се и у ширем геополитичком контексту, у којем Брисел све више посматра проширење као инструмент за јачање веза сусједних држава са Западом, у условима растућих тензија са Русијом.
Како је Црна Гора тренутно најближа чланству, евентуална блокада њеног европског пута могла би да има посљедице и по друге кандидате, прије свега Албанију, Молдавију и Украјину.
Посебно се истиче Украјина, чији би приступни процес могао бити уско повезан са будућим мировним преговорима са Москвом.
Euronews закључује да Њемачка сматра да је дошло вријеме за напредак у приступању Црне Горе, имајући у виду досадашње напоре Подгорице и геополитичке околности које захтијевају очување динамике проширења Европске уније.
Извор/Фото: РТЦГ/Guliver/AP Photo/Geert Vanden Wijngaer
