Нова саслушања за убиство Душка Јовановића, тражи се и међународна помоћ

Више од 50 особа саслушано је у предмету убиства главног и одговорног уредника „Дана“ Душка Јовановића, а тужилаштво спроводи допунска вјештачења и прикупља доказе путем међународне правне помоћи.

То су „Вијестима“ одговорили из Вишег државног тужилаштва у Подгорици, које није прецизирало да ли је након прошлогодишњег обећања награде од милион еура добило нова сазнања о том злочину.

Из тужилаштва наводе да су интензивирали рад и саслушали особе за које су процијенили да могу имати сазнања о убиству.

Из те институције објаснили су да се допунска вјештачења и прикупљање доказа из иностранства предузимају „у циљу доношења коначне одлуке у предмету“.

„Напомињемо да у конкретном предмету активно поступа тим државних тужилаца, укључујући и руководиоца овог тужилаштва, али због заштите интереса поступка нијесмо у могућности да дамо детаље у вези са добијеним резултатима, као и у вези са предузетим и планираним радњама“, пише у одговору од 28. октобра.

Нијесу прецизирали у ком периоду је саслушано више од 50 особа, нити колико је међу њима нових свједока. Без конкретног одговора остала су и питања „Вијести“ о новим доказима и могућим организаторима и налогодавцима убиства.

МИЛИОН ЕУРА ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ

Министарство унутрашњих послова јавно је обећало награду од милион еура 27. маја 2025. године, на 21. годишњицу убиства Јовановића. Потпредсједник Владе Алекса Бечић тада је саопштио да је новац намијењен за информације које би допринијеле расвјетљавању злочина, а МУП је објавио услове награде на свом сајту и у „Службеном листу“.

У документу који потписује министар унутрашњих послова Данило Шарановић пише да информације морају вјеродостојно и одлучујуће допринијети идентификацији извршилаца, саучесника, организатора или налогодаваца убиства. Према истом документу, морају непосредно допринијети кривичном поступку и имати кључни значај за доношење осуђујуће пресуде.

МУП је прописао да одлуку о исплати награде доноси Влада, на предлог тог министарства, након осуђујуће пресуде и уз образложено мишљење надлежног тужилаштва.

Како је МУП образложио, обећање је дато на предлог директора полиције Лазара Шћепановића, након иницијативе Комисије за праћење истрага напада на новинаре.

Једини осуђени за учешће у убиству је Дамир Мандић, а Апелациони суд му је 2017. године потврдио казну од 19 година затвора због саучесништва. Јовановић је убијен 27. маја 2004. године, хицима из аутоматског оружја, по изласку из редакције „Дана“ у Подгорици.

ВЕЉОВИЋ О „УМОРУ“ И ОДЛАГАЊУ

Некадашњи директор Управе полиције Веселин Вељовић је на сједници скупштинског Одбора за европске интеграције у септембру 2019. године изјавио да је у првобитној истрази било пропуста, али да, према његовом увјерењу, није ријеч о свјесној опструкцији.

Како су „Вијести“ објавиле 17. септембра те године, Вељовић је тврдио да је надлежни тужилац једну радњу одложио за наредни дан, што је повезивао с професионалним несналажењем, питајући се да ли се то десило „због умора“ или „због исцрпљености“.

„То ‘сјутра’ у том тренутку је хипотека свих ових година“, рекао је Вељовић на сједници, додајући да је предмет, према његовој оцјени, због таквог поступања „неповратно изгубљен“.

„Дан“ је раније објавио да су полицијски инспектори тражили да се обезбиједи тужилац пред којим би Мандић потписао изјаву и именовао саучеснике.

„Дан“ је објавио да их је тадашња врховна државна тужитељка Весна Меденица упутила на вишег тужиоца Новака Ражнатовића и његову замјеницу Љиљану Кликовац. Према сазнањима тог листа, Ражнатовић није прихватио позив да дође у полицијске просторије, а Мандић је наредног дана, по савјету адвоката, одлучио да се брани ћутањем. Ти наводи односе се на период након Мандићевог хапшења почетком јуна 2004. године, а не на ноћ када је Јовановић убијен.

„Вијести“ су 2011. године писале да забиљешка није била потписана нити правно валидна, а да је полиција суд обавијестила да је не посједује. Мандић је током суђења 2014. године тврдио да му је полиција нудила да потпише припремљену изјаву и да ништа није потписао.

Кликовац је, према извјештају „Вијести“ из 2019. године, рекла да је за службену забиљешку сазнала из медија. Тадашњи предсједник Комисије за праћење истрага напада на новинаре Никола Марковић изјавио је да је њену аутентичност, између осталих, потврдио Ражнатовић, и критиковао то што због пропуста није утврђена одговорност.

Вељовић је на истој сједници тврдио и да је убиство оперативно расвијетљено, али да предмет, када је ријеч о полицији, није затворен.

КОМИСИЈА БЕЗ УВИДА У СПИСЕ

У извјештају Комисије за период од 12. децембра 2025. до 20. маја 2026. године наведено је да се у предмету убиства Јовановића радње предузимају у континуитету од априла 2023. године, када су га преузеле поступајуће тужитељке.

Комисија је, како су „Вијести“ објавиле 19. јуна, констатовала да јој је ток истраге представљен само уопштено јер Врховно државно тужилаштво том тијелу не омогућава увид у списе.

„Комисија констатује да није у могућности да оцијени да ли је истрага била ефикасна и дјелотворна“, наведено је у извјештају, сачињеном након разматрања изјашњења тужилаштва и разговора са тужитељкама Данком Ивановић Ђерић и Аном Радовић.

То тијело је навело да тужитељке нијесу конкретно одговориле на то да ли су спроведене његове препоруке, нити су говориле о налазима истраге. Препоручили су Врховном државном тужилаштву да преиспита одлуку о недостављању списа и провјери одговорност за могуће пропусте надлежних.

У ранијем извјештају, о којем су „Вијести“ писале у јуну 2025. године, Комисија је тражила провјеру претходних ДНК вјештачења и саслушање бивших директора Агенције за националну безбједност (АНБ) о информацијама којима су располагали о Јовановићу и његовом убиству.

КО ЈЕ ОПСТРУИРАО ИСТРАГУ

Бивши начелник Центра безбједности Подгорица Милан Вујановић је 2021. године тврдио да је Меденица опструирала истрагу убиства Јовановића, јер, како је навео, није благовремено обезбиједила присуство тужиоца који би узео изјаву од Дамира Мандића.

Како је у јуну 2023. године пренио Портал РТЦГ, Вујановић је за Мрежу за истраживање организованог криминала и корупције, ЛУПА, казао да је Меденица од почетка знала за службену забиљешку сачињену 5. јуна 2004. године у ЦБ Подгорица, у којој је, према његовим тврдњама, Мандић описао и наводну улогу Вука Вулевића у убиству.

Вујановић је тврдио да су надлежни тужиоци дошли 13 сати након позива, односно лишења слободе осумњиченог, због чега, према његовој оцјени, није узета изјава која би могла бити коришћена као доказ у кривичном поступку.

Меденица је 16. јуна 2023. године саслушана у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, у својству свједока у предмету убиства Јовановића.

(Вијести)