Валентина Павличић изабрана је за предсједницу Врховног суда Црне Горе, саопштио је предсједник Судског савјета Радоје Кораћ. Судски савјет одлучивао је данас да ли ће бивша заступница Црне Горе пред Европским судом за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру бити нова предсједница овог суда.
“Госпођа Павличић је сада на дужности националног консултанта Савјета Европе за владавину права. Судски савјет очекује да ће избор челника Врховног суда у Црној Гори у пуном капацитету допринијети да се побољша и реално стање и перцепција о правосуђу у Црној Гори”, казао је Кораћ.
Павличић је након избора за предсједницу Врховног суда изјавила да ће се потрудити да у петогодишњем мандату трансформише судски систем у систем који је спреман за примјену правне тековине ЕУ, систем који суди за напредак друштва. Поручила је Бриселу да црногорске институције нису крхке, већ отпорне на политичке утицаје.
“Врховни суд биће храм струке”, казала је Павличић.
Предсједник Судског савјета Радоје Кораћ на почетку сједнице је прво образложио предлог Врховног суда да се Валентина Павличић изабере за предсједницу и прочитао њену биографију. Подвукао је да је Павличић припремила програм рада на 60 страна, а онда она образложила неке од основних циљева.
“Овдје пред вама налазим се као остварена особа која се правом бави три деценије. Природно је да из професионалних сазријевања, да и у мени сазре лична одлука која није донијета преко ноћи. Донијета је након одређеног времена који сам провела као представница Црне Горе пред међународним правосудним органима. Програм сам започела анализом стања које у судству није добро. Мислим да сте и ви то у вашим извјештајима констатовали”, казала је Павличић.
Истакла је да је 148 хиљада предмета у 2023. години, а да на данашњи дан, у 2024. има 151 хиљада предмета. Када анализирамо ријешене и неријешене, Павличић је казала да је на тај дан прошле године било пола ријешених предмета. Управо те бројке говоре да судски систем није у прилици да рјешава прилив нових предмета.
“Иако процентуално судови рјешавају старе предмете, бројке се повећавају. Мислим да су то ствари које озбиљно брину. Сви они који се судовима обраћају са стигматизацијом, морају бити свјесни да тиме подривају државу, подривају друштвени систем. Није прихватљиво да се пред црногорским судовима налази 150 хиљада предмета, а да ми о судијама и судском систему, онима који се кандидају за руководеће позиције, да се изражавамо онако како је то представљено у медијима. Уколико ми се укаже прилика да, вашом одлуком, будем предсједница Врховног суда, томе ћу се супроставити. Не због себе, него због судија и рада који износе”, истакла је она.
Говорећи о независности судског система, Павличић сматра да је сувишно, јер је препорукама и повељама објашњено ста је независност.
“Није независност успостављена да би се штитили судије, него грађани. Независност је јемство судије за непристрасност судије. Обзиром да се кандидујем за предсједницу Врховног суда и цјелокупног судског система, ми озбиљно заостајемо у предметима грађанске и управне материје”, казала је она.
Подсјећа да је судску функцију напустила 2015. године, без иједног незавршеног предмета.
Рјешавање питања ефикасности
Павличић каже да 26 одсто завршених предмета из Управне материје и 52 одсто на нивоу грађанске материје представља озбиљно упозерење да је нешто већ требало да се уради.
“Циљ је стварање стварање суда и судије модерном зато што је то стандард који служи друштву и напретку друштва и које је спремно за примјену правних тековина ЕУ. Ми смо се обавезали да ’26 године затворимо преговоре тако што ћемо судство довести из умјерено спремног у спремно за примјену правних тековина. То нам је потребно због нас, не само због Брисела и ЕУ”, истакла је она.
Истиче да није црногорски судски систем дошао сад у ову ситуацију, већ да се чини да је 169 предмета из области специјалног суда.
“Та врста предмета не може се судити на овај начин као до сад. Да би промијенили приступ, промијенити праћење тока предмета. Не може се предмет ОКГ и високе корупције судити ад хоц без написаног личног плана судија и стратегије судског поступка”, навела је Павличић.
Одлука ветинга политичке природе
На питање члана Судског савјета Предрага Табаса шта је по њој разлог за повећање предмета, те какав је њен став о ветингу и о законодавном оквиру у оквиру ефикасности судова, она каже да је ветинг крајња мјера која се предузима у друштвима које праве отклон од система.
“Код нас ветинг је, од лаичке јавности популистицки. Корупција није само новац већ и неузимање предмета по распореду, а ми не можемо то знати без функционалне анализе правосуђа која није урађена. Одлука ветинга је политичке природе, то није спорно. Комисије не могу спроводити ветинг без стране подршке. Треба укључити европске партнере који имају јасне ставове о томе”, наводи Павличић.
Члан Судског савјета Раде Ћетковић питао је да прокоментарише извјештај ЕУ да је Црна Гора направила добре кораке у реформи правосуђа, али да је судска власт крхка и осјетљива на политичке промјене.
Павличић је навела да је судство је у нижем рангу у односу на извршну и законодавну власт.
“Нпр, одредбе ЗКП не могу да предлажу посланици и да су то стручне анализе које доносе бољитак. Прегласна политика је утихнула правосуђе”, навела је она.
Подсјетимо, Павличић која је национална консултанткиња Савјета Европе за област владавине права у вези имплементације пресуда ЕСЉП у национални правосудни систем, је прошле седмице на Општој сједници Врховног суда добила подршку десет судија те инстанце.
Осим Павличић, на јавни оглас за избор предсједника Врховног суда су се пријавили и предсједник Управног суда Миодраг Пешић, вршитељка дужности предсједнице Врховног суда Весна Вучковић и суткиња тог суда Ана Вуковић, али су добили мању подршку.
Јавни глас објављен је 10. јула и то је девети покушај избора предсједника Врховног суда, позиције која је упражњена од краја 2020. године када је Весна Меденица дала оставку на ту функцију.
Најважнију позицију у правосуђу од септембра 2021. у в.д. мандату покрива Вучковић.
