Из Покрета Европа сад саопштили су да их јучерашња конференција за штампу лидера Демократске народне партије, Милана Кнежевића, није изневјерила у, како су казали, изазивању салви смијеха. Из ПЕС-а су исказали поштовање на Кнежевићевој сервилности предсједнику Србије, Александру Вучићу. Поручују да је циљ његове кампање да се на државном нивоу понови сценарио из Главног града и формира коалиција са Демократском партијом социјалиста.
Конференција за штампу лидера ДНП-а упркос великим очекивањима, оставила нас је помало ускраћене за политичку сензацију, али није нас изневјерила у изазивању салви смијеха. Сигурни смо да грађани с нестрпљењем очекују сљедећу епизоду ове комедије, с Миланом Кнежевићем у главној улози, а која на врло маштовит начин спаја неке од најбољих филмских остварења с ових простора, као што су ,,Балкански шпијун” и ,,Маратонци”.
Ипак, данашњи перформанс с документима, у којима јасно пише да служе у сврху отпуста из држављанства, говори о томе да су центри који Кнежевићу овакве папире достављају очигледно одлучили да га пусте низ воду излажући га оваквој бјелоданој бламажи.
Са намјером да на државном нивоу понове подгорички сценарио и формализују сарадњу на којој годинама раде Вучић и Ђукановић, овој бламажи Кнежевића се званично придружио и ДПС, што није никакво изненађење ако знамо за заједничку одлуку да 2023. године незаконито дисквалификују предсједничког кандидата ПЕС-а.
Било како било, јавност једва чека да сазна термин сљедеће епизоде. Главним глумцима шаљемо филмски поздрав – до гледања!
Документи показују: Спајић није био војник Србије, већ је регулисао статус због отпуста из држављанства
Документи које је лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић представио јавности као доказ да је црногорски премијер Милојко Спајић од 2023. године припадник Војске Србије могли би, заправо, да имају сасвим другачије правно значење. Прописи Србије, као и садржај једног од докумената које је сам Кнежевић показао, указују да је регулисање војне обавезе било повезано са Спајићевим тадашњим поступком за отпуст из српског држављанства.
Наиме, прописи Србије показују да је Спајић, као тадашњи држављанин те земље, морао да има регулисану војну обавезу како би могао да заврши поступак отпуста из држављанства.
Кнежевић је показао документа за која тврди да потврђују да је Спајић 17. фебруара 2023. поднио захтјев у вези са превођењем у резервни састав, након чега је Центар Министарства одбране Звездара донио одговарајуће рјешење.
Међутим, постојање тих докумената само по себи не значи да је Спајић добровољно одлучио да приступи Војсци Србије, служи војни рок или постане професионални војник.
Важна хронологија
За разумијевање случаја посебно је важан редосљед догађаја, пише Бизнисцг.ме.
Спајић је 16. фебруара 2023, само дан прије датума на документу који је представио Кнежевић, јавно признао да има држављанство Србије и саопштио да је поднио захтјев за отпуст.
Према документацији коју је показао Кнежевић, неколико дана касније донесено је рјешење надлежног органа Министарства одбране Србије о Спајићевом војном статусу.
Неколико мјесеци касније завршен је поступак отпуста из држављанства. МУП Црне Горе потврдио је да је Спајић 30. јуна 2023. доставио рјешење о отпусту из држављанства Србије.
Таква хронологија не доказује због чега је војна документација настала, али представља важан контекст за њено тумачење.
Шта каже закон?
Кључан је члан 28 Закона о држављанству Републике Србије, који прописује да држављанство може престати отпустом уколико особа, између осталог:
„нема сметњи у погледу војне обавезе“.
Како се наводи у анализи, МУП Србије међу документацијом потребном мушкарцима млађим од 60 година за отпуст из држављанства наводи и увјерење војног одсјека о регулисаној војној обавези.
То значи да регулисање војног статуса за Спајића није било неважно за поступак отпуста. Ипак, без додатног објашњења надлежних органа не може се тврдити да је његово конкретно превођење у резервни састав извршено искључиво због изласка из држављанства.
Зашто је важно што је имао 35 година?
Спајић је рођен 1987. и у фебруару 2023. имао је 35 година, што је битно због српских прописа о војној обавези.
Према наводима из анализе, држављани Србије који нису служили војни рок могу након навршене 30. године бити по службеној дужности преведени у резервни састав.
На званичној страници Амбасаде Србије у Швајцарској наведено је да за држављане Србије који нису служили војни рок центри Министарства одбране по службеној дужности доносе рјешења о превођењу у резервни састав када наврше 30 година.
Истовремено се наводи да за држављане који су извршили законску обавезу увођења у војну евиденцију не постоји сметња за отпуст из држављанства.
То је важна разлика у односу на тврдњу да је неко добровољно одлучио да приступи војсци.
Србија је од 1. јануара 2011. обуставила обавезно служење војног рока, али нису укинуте војна евиденција и обавезе резервног састава. Добровољно служење војног рока представља потпуно другачију процедуру за коју се заинтересована особа посебно пријављује.
Због тога превођење у резервни састав само по себи није доказ да је неко добровољно отишао у војску или постао професионални војник.
Престанком држављанства престаје војна обавеза
За Спајићев случај важан је и члан 12 Закона о војној, радној и материјалној обавези Србије. Он предвиђа да се војни обвезник који је поднио захтјев за отпуст из држављанства и о томе обавијестио надлежни орган не позива ради вршења војне обавезе док се не одлучи о његовом захтјеву, уз законом прописане изузетке.
Још значајнији је члан 9 истог закона, према којем војна обавеза престаје ако особи престане држављанство Републике Србије.
Зато тврдња да је Спајић данас припадник Војске Србије не може бити потврђена само на основу докумената из фебруара 2023. године.
Они се односе на период у којем је још био држављанин Србије, док је неколико мјесеци касније добио отпуст из држављанства.
Документи које је Кнежевић објавио свакако потврђују да је Спајић у том периоду регулисао статус пред органима Министарства одбране Србије и да је био преведен у резервни састав.
Међутим, сами по себи не доказују да је његова намјера била да добровољно ступи у Војску Србије.
Напротив, законски оквир показује да је као тадашњи држављанин Србије морао да има регулисану војну обавезу за поступак отпуста, као и да се грађани старији од 30 година који нису служили војни рок могу по службеној дужности превести у резервни састав.
Зато остаје отворено питање да ли је Спајићево регулисање војног статуса било дио процедуре повезане са његовим већ покренутим изласком из српског држављанства или је имало неки други разлог.
То значи да се из Кнежевићевих докумената може закључити да је Спајић у фебруару 2023. био војни обвезник и преведен у резервни састав, али не и да је добровољно ступио у Војску Србије или да је данас њен припадник.
