
Међународни празник рада- 1. мај обиљежава се данас у Црној Гори и широм свијета као симбол борбе за радничка права, достојанствен рад и боље услове живота запослених.
Грађани Црне Горе овогодишњи Празник рада дочекују уз подијељене оцјене о стању радничких права и економском положају запослених.
Док из власти поручују да су услови рада и заштита запослених значајно унапријеђени, из опозиције и синдиката упозоравају на раст трошкова живота, проблеме у социјалном дијалогу и неизвјесност због истека Општег колективног уговора.
Економски аналитичар Предраг Зечевић истиче да су разлике између јавног и приватног сектора и даље кључни проблем и да с једне стране постоје одређени помаци док с друге и даље остају дубоки структурни проблеми.
Говорећи о кључним изазовима са којима се радници у Црној Гори суочавају, истиче, прије свега, разлику између јавног и приватног сектора, питање сигурности запослења и реалну куповну моћ.
Према његовом мишљењу, иако су зараде расле, инфлација и трошкови живота су ипак “појели” дио тог раста, па један број радника нема осјећај стварног побољшања животног стандарда.
Истиче да и даље имамо изражену сиву економију и неуједначену примјену закона, што, према његовом мишљењу, додатно отежава положај запослених, нарочито у приватном сектору.
“Посебно бих истакао да је положај радника у државним предузећима данас на веома високом нивоу. Ту говоримо о стабилним радним мјестима, редовним и у просјеку већим зарадама, као и додатним бенефицијама које приватни сектор често не може да испрати. Управо због тога рад у јавном сектору постаје све пожељнији и перципира се као сигурнија опција”, рекао је Зечевић.
С друге стране, како је навео, запослени код приватника суочавају се са знатно већим притисцима.
,,Од захтјева за већом продуктивношћу, преко мање сигурности радног мјеста, до ситуација гдје се радничка права не поштују у пуном капацитету. То ствара дисбаланс на тржишту рада и дугорочно може имати негативне посљедице по економију”, рекао је Зечевић.
Он такође сматра да су права радника данас на вишем нивоу него раније.
,,Повећане су минималне зараде, држава је показала већи фокус на животни стандард и социјалну политику, и то су неспорни помаци”, истиче аналитичар, али и упозорава да права нијесу једнако доступна свима, те да управо та разлика између сектора остаје кључни изазов који Црна Гора мора рјешавати у наредном периоду.
,,Ако желимо одржив и здрав економски развој, мора се радити на изједначавању услова, јачању институција и стварању амбијента у којем ће радник, без обзира да ли ради у јавном или приватном сектору, имати сигурност, достојанство и адекватно плаћен рад”, поручио је Зечевић.
Како је настао Први мај: Од Чикага 1886. до глобалног празника рада
Празник рада обиљежава се 1. маја, на дан када су радници у Чикагу 1886. године штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно вријеме. Трећег маја дошло је до сукоба радника који су били чланови синдиката и штрајкбрехера. У сукобе се умијешала полиција, а четири припадника синдиката су убијена.
Наредног дана на Тргу Хејмаркет анархисти су организовали демонстрације. Особа чији идентитет није утврђен бацила је бомбу којом је убијено седам, а рањено 67 полицајаца. Осам анархиста је ухапшено, оптужено за убиство и осуђено на смрт, иако њихова кривица није утврђена.
На Првом конгресу Друге интернационале 1889. године одлучено је да се наредне године одржи велика манифестација којом ће се прославити 1. мај у знак сјећања на аферу „Хејмаркет“ у Чикагу, али и као вид борбе за радничка права.
Други конгрес Радничке интернационале одлучио је да се од 1890. године 1. маја широм свијета одржавају манифестације, демонстрације и штрајкови, као један од видова класне борбе, што је до краја 19. и почетком 20. вијека добило масовне размјере.
У многим европским земљама и америчким градовима 1890. године радници су изашли на улице тражећи, као и у Чикагу, осмочасовно радно вријеме. У Њемачкој је дошло и до нереда када се у протесте умијешала полиција, а у многим градовима демонстрације су одржане упркос пријетњама власти да ће полиција растерати учеснике.
Извор: РТЦГ




