Screenshot
Уставни одбор данас је саслушао кандидате пријављене на Јавни позив за избор двоје судије Уставног суда Црне Горе од 23. децембра 2024. године, и то Мирјану Радовић и Горана Велимировића. Почетком марта саслушани су Алија Бегановић и Ненад Ђорђевић.
Мирјана Радовић, Главна савјетница Заштитника у области заштите од злостављања, безбједност и Националног превентивног механизма (НПМ) представила је своју биографију.
Она је казала да и Уставни суд и Обмудсман поступају по међународним стандардима.
“Уставни суд ради са свега 40 одсто људских капацитета”, истакла је она, и казала да је јасно да овакви услови морају утицати и на квалитет рада.
Ефикасност је веома битна, каже Радовић, али квалитет је, како наводи, на првом мјесту.
“Не мислим да је Уставни одбор изашао из својих надлежности онда када је констатовао престанак судијске функције суткињи Уставног суда Драгани Ђурановић”, истакла је она.
Према њеним ријечима, професионални интегритет не може се купити, он постоји или не постоји.
“Судска грана власти је независна, а моје искуство је показало да интересовање јавности за неке случајеве може да допринесе квалитету пресуде”, истакла је Радовић.
Горан Велимировић, адвокат у пензији, истакао је да је каријеру почео у Вишем суду у Подгорици.
Он је истакао да се мора имати на уму да је Црна Гора мала земља, са ограниченом кадровском базом, те да се ограничавањем дужине рада судија та база додатно смањује. Навео је примјере земаља у којима се судије Уставног суда бирају на доживотни мандат.
“Судије Уставног суда најважније су у држави, и судска власт је најзначајнија грана власти”, истакао је Велимировић.
Сматра да треба подићи критеријуме за ступање на судијску функцију.
Става је и да би се ветинг модел могао примијенити у Црној Гори.
