Хрватска практично уцјењује Црну Гору и покушава да ријеши билатерална питања на начин који представља понижавање наше државе, оцијенио је министар урбанизма, просторног планирања и државне имовине Славен Радуновић, гостујући у емисији „Будимо будни“ на ТВЦГ1. Емисија је на програму данас у 16.20 часова. Радуновић је казао да министри из Нове српске демократије (НСД) на сједници Владе нијесу подржали одлуку која се односи на спомен-плочу у Морињу. Како најављује, изградња стамбених објеката на Вељем брду почеће у децембру, док се прва усељења очекују до краја наредне године. Објашњава да је грађевинска дозвола за изградњу булевара већ издата и да су грађевинске машине на терену, док ће конкурс за куповину станова бити расписан почетком 2027. године. Министар Радуновић казао је да није гласао за закључке Владе који се односе на плажу у Баошићима јер сматра да се питање већ издате грађевинске дозволе мора рјешавати у складу са законом. Упозорио је да би незаконито поништавање дозволе могло довести до одштетних захтјева инвеститора који би се мјерили десетинама милиона еура.
Радуновић је поздравио одлуку Скупштине Црне Горе да двотрећинском већином усвоји уставне измјене неопходне за наставак европских интеграција.
“Мислим да је овим црногорски парламент практично завршио оно што је било до њега. Када су у питању европске интеграције, сада нам остаје још дипломатија. Не само када је у питању однос Хрватске према нашем приступању, него и са свим другим парламентима, првенствено јер парламенти треба да ратификују уговор о приступању“, казао је Радуновић.
Он је оцијенио да односи са Хрватском представљају један од највећих изазова на европском путу Црне Горе.
“Остаје тај велики проблем, чињеница да Хрватска, колико год ми тражили неки љепши израз, практично уцјењује Црну Гору и жели да ријеши нека своја питања. Има, наравно, питања о којима заиста треба разговарати, која имају смисла и могу бити предмет спорења. Али има и неких која су, на неки начин, вид иживљавања над Црном Гором и понижавања. Тако да је врло деликатно како ријешити те проблеме“, рекао је Радуновић.
Говорећи о одлукама Владе које се односе на спомен-плочу у Морињу и назив базена у Котору, Радуновић је потврдио да није подржао одлуку која се тиче плоче.
“Што се тиче плоче, издвојио сам мишљење. Нијесам само ја, него и сви министри из Нове српске демократије, сви министри из Демократа и СНП-а, чини ми се“, навео је Радуновић.
Истакао је да би, да није озбиљности тренутне ситуације у којој се Црна Гора налази, био против и промјене назива которског базена.
“Право да вам кажем, да не знам каква је озбиљна ситуација пред нама, био бих против и овог дијела који се тиче базена, јер сматрам да је то потпуно неутемељено. Када вам неко тражи нешто на бази наводних чињеница које претходно није провјерио, то је проблем. Против покојног Гопчевића никада није покренут никакав поступак, не постоје никаква свједочења која би говорила о њему на начин како се то сада представља“, казао је Радуновић.
Према његовим ријечима, Црна Гора жели да задржи добре сусједске односе, али то не зависи само од ње.
“На неки начин, поред жеље да задржимо добре сусједске односе, ипак је ово једна врста уцјењивања. Те двије ствари некако смо ријешили, а за ово остало видјећемо“, рекао је министар.
Питање Превлаке један од највећих изазова
Радуновић је посебно указао на неријешено питање Превлаке и разграничења између Црне Горе и Хрватске на копну и мору.
“Најважнија ствар је, наравно, Превлака и разграничење, и на копну и на мору. Подсјетићу грађане Црне Горе да је прије петнаестак година та зона била проглашена неутралном, да су Уједињене нације послале своје посматраче и да се на Превлаци вијорила застава Уједињених нација. Постојао је план да Црна Гора и Хрватска тамо заједно развијају туристичку област, на задовољство свих“, казао је Радуновић.
Он тврди да је Хрватска у међувремену уклонила заставу Уједињених нација и поставила своју, сматрајући питање Превлаке ријешеним.
“У једном моменту Хрвати су скинули заставу Уједињених нација, поставили хрватску и сада кажу да је за њих то ријешено питање. За нас, нажалост, није. Проблем је што смо толико година имали власт коју то уопште није занимало“, навео је Радуновић.
Оцијенио је да црногорска дипломатија сада мора да уложи много више напора у рјешавање отворених питања.
“Наша дипломатија мораће стварно добро да се потруди, не као до сада. Не само да отаљавамо посао, него да се ухватимо у коштац с проблемом и покушамо да га ријешимо“, поручио је Радуновић.
Радуновић критиковао постављање спомен-плоче у Морињу
Говорећи о спомен-плочи у Морињу, Радуновић је критиковао некадашње министре Ранка Кривокапића и Рашка Коњевића, које сматра одговорним за њено постављање.
Он је изнио тврдњу да у Морињу нико није изгубио живот нити задобио тешке физичке повреде, истовремено признајући да је било психичког и физичког малтретирања заточеника.
“Тамо нико није изгубио живот, тамо никоме није прст сломљен. Било је, наравно, малтретирања, вјероватно и психичког и физичког, које сви доживљавамо као нешто што се очекује у неком логору, али на најблажем могућем нивоу, када су логори у питању, посебно на Балкану“, казао је Радуновић.
Он је критиковао и обиљежавање страдања заточеника, оцјењујући да је начин на који је представљено оно што се догодило у Морињу посљедица политичких одлука тадашњих црногорских званичника.
“Хрвате разумијем јер су имали са црногорске стране сараднике, нећу рећи саговорнике, него сараднике, мислим на господина Ранка Кривокапића, који су написали оно на табли што је одговарало хрватској политици тог момента, не бринући уопште о образу Црне Горе“, рекао је Радуновић.
Подржава обештећење породица жртава Лоре
Радуновић је подржао иницијативу за обештећење породица жртава логора Лора у Сплиту, коју је поново покренуо потпредсједник Владе Будимир Алексић.
На питање да ли је праведно да Црна Гора плаћа одштету за злочине почињене на територији Хрватске, Радуновић је одговорио да то није праведно, али да држава мора водити рачуна о својим грађанима.
“Наравно да није поштено, али ми смо ти који морамо да водимо рачуна о својим грађанима, о онима који су погинули и њиховим породицама. Уколико немамо могућности, немамо начина да натјерамо онога ко је извршио тај злочин да плати, те породице морају бити обештећене. И боље да их обештетимо ми“, казао је Радуновић.
Додао је да држава има обавезу према породицама оних који се нијесу вратили из заробљеништва, али и према преживјелима.
“Ако ћемо да обештетимо неке којима, као што рекох, није ни прст сломљен, онда би био ред да макар обештетимо и наше људе који се никада нијесу вратили, или оне који су се вратили и свједочили најстрашнијим звјерствима кроз која су прошли“, закључио је Радуновић.
Градња станова на Вељем брду почиње у децембру, прва усељења очекујем до краја 2027.
Изградња стамбених објеката на Вељем брду почеће у децембру, док се прва усељења очекују до краја наредне године, најавио је министар просторног планирања Славен Радуновић. Он је казао да је грађевинска дозвола за изградњу булевара већ издата и да су грађевинске машине на терену, док ће конкурс за куповину станова бити расписан почетком 2027. године.
Министар је казао да је недавно дао изјаву СПО, по анонимној пријави, указујући да је закон максимално поштован и нема ништа спорбо,
Радуновић је истакао да су припреме за реализацију пројекта Веље брдо у завршној фази и да очекује да ће грађевинска дозвола за стамбене објекте бити издата до 1. децембра.
“Издата је грађевинска дозвола и грађевинске машине за градњу булевара већ су на Вељем брду. Радови почињу ових дана, а главни пројекат за стамбене објекте је у изради. Очекујем да ће захтјев за грађевинску дозволу бити предат око 1. новембра, што значи да ће дозвола бити издата до 1. децембра и да у децембру креће изградња. Тако ће бити, без обзира на то што критичари говоре“, казао је Радуновић.
Према његовим ријечима, припрема пројекта трајала је двије године, што сматра изузетно кратким роком за тако обиман грађевински подухват.
“Све је почело прије двије године. Онај ко се разумије у процедуре схватиће колико смо послова одрадили. Промијенили смо Просторно-урбанистички план, донијели све неопходне одлуке и организовали међународни конкурс. Ово је најбрже што се могло урадити“, рекао је Радуновић.
Додао је да се за велике грађевинске пројекте документација често припрема четири или пет година, док су за Веље брдо, како тврди, потребне процедуре завршене за двије године.
“Људи су већ три мјесеца након што смо објавили пројекат почели да питају гдје су багери и зашто се не гради. Али неки пројекти захтијевају вријеме. Ми смо све завршили за двије године и прије Нове године почеће изградња стамбених зграда“, навео је министар.
Конкурс за станове почетком наредне године
Радуновић је најавио да ће грађани већ почетком 2027. године моћи да се пријаве за куповину станова на Вељем брду.
“Очекујем прва усељења до краја сљедеће године. Чим почне изградња, почетком године објавићемо конкурс за станове. Правилник је завршен, остало је још неколико детаља који се односе на подјелу и бодовање“, рекао је Радуновић.
Он очекује да ће до марта или априла наредне године бити позната имена првих грађана који ће добити могућност да се уселе у станове.
“Надам се да могу да обрадујем оне који заиста вјерују у пројекат и који желе да купе стан тамо. Имаће прилику да се пријаве већ почетком сљедеће године, а претпостављам да ћемо до марта или априла имати имена оних који ће се први уселити“, казао је Радуновић.
Процес легализације нема рок, недостатак геодета успорава рад комисија
Процес легализације бесправно изграђених објеката нема временско ограничење, док се продужење рока до августа наредне године односи искључиво на упис у катастар нелегалних објеката који до сада нијесу евидентирани, казао је министар просторног планирања Славен Радуновић, гостујући у емисији “Будимо будни“ на ТВЦГ. Он је упозорио да недостатак инжењера геодезије отежава формирање комисија за легализацију, посебно у општинама на сјеверу Црне Горе.
Радуновић је појаснио да се продужени рок односи само на објекте који су изграђени до израде ортофото снимка у јулу прошле године, а који још нијесу уписани у катастар.
“Рок који је продужен до августа односи се само на упис у катастар нелегалних објеката који до сада нијесу уписани, а направљени су до јула, односно до ортофото снимка прошле године. Убједљиво највећи број објеката, мислим око 85 одсто, већ је уписан. За њих тај рок не важи. Процес легализације нема рок“, истакао је Радуновић.
Говорећи о раду комисија за легализацију, министар је навео да су општине и Управа за легализацију обавезане да формирају комисије које ће излазити на терен и провјеравати сваки појединачни предмет.
“Неке општине, попут Подгорице, успјеле су да формирају велики број комисија. Међутим, имамо кадровских проблема јер немамо довољан број инжењера геодезије“, казао је Радуновић.
Према његовим ријечима, проблем је посебно изражен у општинама на сјеверу, које не могу да обезбиједе довољан број стручњака за рад у комисијама.
“Ту смо мало пооштрили услове и сада општине на сјеверу не могу да пронађу чланове комисија. Мораћемо, вјероватно, да реагујемо законски и вратимо услов на шести степен образовања из области геодезије, како би и они који су завршили геодезију на УДГ-у могли да буду чланови комисија“, објаснио је Радуновић.
Он сматра да би таква измјена законских услова омогућила брже формирање комисија и убрзала процес легализације бесправно изграђених објеката.
“Нијесам гласао за закључке Владе о плажи у Баошићима”
Министар Радуновић казао је да није гласао за закључке Владе који се односе на плажу у Баошићима, јер сматра да се питање већ издате грађевинске дозволе мора рјешавати у складу са законом. Упозорио је да би незаконито поништавање дозволе могло довести до одштетних захтјева инвеститора који би се мјерили десетинама милиона еура.
Радуновић је оцијенио да су чињенице о изградњи плаже у Баошићима замагљене након бројних медијских извјештаја и реакција невладиног сектора.
“То су врло компликовани предмети који су, након једне медијске и НВО хистерије, потпуно замаглили чињенице и људи више не знају ни о чему се тамо прича“, казао је Радуновић.
Он је истакао да, да је био надлежни министар у вријеме доношења планског документа, не би дозволио такво рјешење за хотелски комплекс и плажу.
“Да сам ја био надлежни министар у вријеме када је доношен план, не само за плажу него и за онолике зграде и хотел који има, мислим, 800 соба, тај план не би тако изгледао“, рекао је Радуновић.
Према његовим ријечима, плански документ донијет је 2018. или 2019. године, а Општина Херцег Нови је касније од Морског добра тражила тумачење да ли се за плажу могу примијенити параметри из Просторног плана посебне намјене за обално подручје.
Објаснио је да је Детаљна студија локације предвиђала плажу површине до 2.000 квадратних метара, што је било недовољно за капацитете планираног хотела.
“Морско добро је то прослиједило Влади Црне Горе, тачније тадашњој министарки Новаковић, која је дала позитивно мишљење да могу да се користе ти параметри. Они подразумијевају да се код инвестиционих плажа дозволи капацитет довољан да се искористе капацитети хотела који се налази у залеђу. Тако је дошло до оволике плаже“, објаснио је Радуновић.
Прописи морају бити поштовани
Радуновић је поновио да се лично не слаже са толиким проширењем плаже, али да се приликом одлучивања морају поштовати законске процедуре и постојећа документација.
“Не бих дозволио тих 13.000 или 14.000, односно, мислим, 11.000 квадрата. Али чињеница је да је издата грађевинска дозвола. Била је прича о бетонизацији, а плажа није бетонирана, него је насута пијеском. Нема 14.000 квадрата, него мислим да има изграђених око 8.000. И није нелегално јер постоји дозвола“, казао је министар.
Нагласио је да Министарство мора да поступа на основу документације, без обзира на личне ставове његових представника.
“Ја се слажем да тамо треба да се промијене ствари, као грађанин и као неко ко то не би дозволио да је био у прилици. Али то мора да буде по закону“, поручио је Радуновић.
“Морско добро се не може натјерати да промијени мишљење“
Говорећи о закључцима Владе, Радуновић је навео да није спорно да Министарство изда урбанистичко-техничке услове за плажу површине 2.000 квадратних метара, како је предвиђено Детаљном студијом локације.
“Наравно да ћемо дати урбанистичко-техничке услове. За њих може да се обрати било који грађанин за било коју парцелу, не мора уопште да буде власник“, рекао је Радуновић.
Међутим, проблематичним сматра дио закључака којим се од Морског добра тражи да повуче раније мишљење и донесе ново.
“Тражи се од Јавног предузећа Морско добро да промијени своје мишљење, да укине мишљење које је донијело тада и да донесе друго. То баш није начин. Имате управни одбор који је изабрала Влада. Која је поента људи који сједе у управном одбору ако немају право на свој став и размишљање?“, упитао је министар.
Због тога, како је објаснио, није учествовао у гласању о предложеним закључцима.
“Из тог разлога нијесам издвајао мишљење, него једноставно нијесам гласао. Не знам шта ће Морско добро сада да уради. То је озбиљан проблем јер се практично ставља у ситуацију да каже да је претходно погријешило, а онда се поставља питање одговорности“, навео је Радуновић.
“Суд једини може да поништи дозволу“
Радуновић сматра да се евентуалне неправилности приликом издавања дозволе могу утврђивати искључиво кроз одговарајући поступак.
“Дао сам на Влади отприлике мапу пута како то може да се ријеши. Једино може да се ријеши тако што ће се, уколико неко сумња да је било притисака, корупције или било чега приликом издавања дозволе, покренути поступак и да суд на крају поништи грађевинску дозволу“, казао је министар.
Упозорио је да би другачије поступање могло имати озбиљне финансијске посљедице по државу.
“Грађевинска дозвола је стечено право. Поништавање грађевинске дозволе на незаконит начин подразумијева огромне финансијске захтјеве инвеститора, будите сигурни у то, који ће се можда мјерити и десетинама милиона еура, јер је направљен велики хотел који не може да функционише“, рекао је Радуновић.
Додао је да би се у том случају поставило и питање одговорности оних који су претходно дали позитивно мишљење на основу којег је дозвола издата.
“Ја сам дужан да се понашам као старјешина органа који нема право да одлучује на основу личних ставова и тога да ли му се нешто свиђа или не свиђа, него искључиво на основу документације“, закључио је Радуновић.
