Туризам, угоститељство и грађевинарство већ годинама имају највећи проблем са недостатком радника, посебно током сезоне.
Из Уније послодаваца упозоравају да је све теже пронаћи и квалификоване, искусне кадрове, док Завод за запошљавање биљежи рекордно ниску стопу незапослености.
Црној Гори недостају конобари, кувари, грађевински радници, али и љекари, инжењери и ИТ стручњаци.
И док незапосленост пада, послодавци све теже проналазе потребне кадрове. Празна радна мјеста зато све чешће попуњавају странци – од почетка године издато им је више од 34 хиљаде дозвола за боравак и рад.„Највећи проблем када је у питању недостатак радне снаге појављује се прије свега у дјелатностима које су наглашено сезонског карактера.
Говоримо о туризму, угоститељству, грађевини, али и пољопривреди“, казао је Филип Лазовић из Уније послодаваца.
Истовремено, Завод за запошљавање биљежи рекордно ниску стопу незапослености – у августу 7,47 одсто, док је на евиденцији око 24.600 незапослених, приближно три хиљаде мање него годину раније. Међу дефицитарним занимањима су конобари, кувари, рецепционери, зидари и тесари, али и професори математике, физике и хемије, љекари, информатичари и инжењери.
„Први разлог је неусклађеност образовног система са потребама послодаваца. Послодавци траже кадар сад, одмах, који је спреман за тржиште рада, док образовни систем креира кадрове на средњи и на дужи рок“, навео је помоћник директора ЗЗЗЦГ, Горан Бубања.Недостатак домаћих радника све више се надомјешта странцима. Овогодишња квота износи 28.988, али постоје и дозволе које нијесу обухваћене њоме.
Од почетка године укупно их је издато више од 34 хиљаде.„Од почетка године до данас издато је нешто више од 34 хиљаде дозвола. Доминантно су три дјелатности – услуге смјештаја и исхране, грађевинарство и остале услужне дјелатности, које чине око 72 одсто укупног броја издатих дозвола“, истиче Бубања.Чак 92 одсто дозвола издато је у шест приморских општина и Подгорици.
Из Уније послодаваца кажу да су туризам и грађевинарство већ толико ослоњени на стране раднике да би без њих тешко могли да функционишу.„Туризам грађевинарство, прије свега, на прва два мјеста дефинитивно. Врло тешко бисмо могли замислити да пружимо туристима квалитетну услугу без стране радне снаге. То би било немогуће, а и у је грађевини исти проблем“, додаје Лазовић.
Проблем, међутим, није само у броју доступних радника. Завод упозорава да послодавци морају понудити конкурентне зараде, смјештај и услове рада, док радницима често недостају практична знања и вјештине.„Уколико послодавац не може да нађе радника за одређено радно мјесто, мора се запитати да ли је конкурентан – да ли су услови које нуди конкурентни, да ли је висина зараде у реду“, казао је Бубања.
Страни радници ће, процјењују у Заводу, бити потребни и наредних година. Рјешење виде у истовременом оспособљавању домаће радне снаге, прилагођавању образовања потребама привреде и планском ангажовању странаца за послове за које домаћих радника нема довољно, преноси РТЦГ.
