Пише: Лука Петровић
Не желећи да кваримо остатак лијепе крајишке пјесме, сматрали смо да је управо овај наслов најбољи опис за јучерашњи тужни скуп који се одржао на престоном Цетињу.
Четири политичка метузалема, која су онако анахроно помало подсјећала на дахије, и које нико више не пита за било шта, очајнички покушавају да скрену пажњу на себе или макар да је одврате од онога што не желе да се види.
А оно што грађани помно прате ових дана јесу објављивање двије листе – прве, оне Епштајнове, гдје се посебно истиче Мирослав Лајчак, а богоми и оне друге – мејлинг листе Телекома.
„Оће централа да погријеши једном, али не 200 пута“ – најбољи је опис преписке између два најбоља друга, Мирослава Лајчака и Џефрија Епштајна. Овај политички пензионер, који је јуче нашао за сходно да даје морални суд о референдуму, жалио се у преписци са Епштајном што га овај није позвао на једну од „игара са дјевојкама“, коментаришући да му се посебно допала једна дјевојка. Желећи да свом другу ублажи бол, Епштајн му је одговорио да наредног пута може да „има“ не само њу, већ и више дјевојака, као и њихове сестре.
Ето, грађани Црне Горе, то вам је, укратко, Мирослав Лајчак.
Велика је нервоза услијед и једне и друге листе, па се, по оној старој народној – „кад је мука, ђе си Ђука“ – почасни предсједник ДПС-а и други пријатељ Џефрија Епштајна у новембру, када му, изгледа, свићу друге мајске зоре, поново сјетио двадесетогодишњице референдума.
Прикладно старцу који не схвата да је његово вријеме прошло и да му је вакат да иде у пријеко потребну пензију, мада може се десити да те дане проведе и негдје друго, Ђукановић опет понавља излапјелу причу о угрожености Црне Горе од Србије.
Биће, ипак, прије да се Ђукановић и његова породица осјећају угрожено, јер истина и правда куцају на њихова врата, а мејлови који су објављени јуче бацају нову свјетлост на аферу која ће, по свему судећи, бити посљедњи ексер у ковчегу његове политичке каријере.
