Предсједништво ДНП-а одлучило је да услови Владу премијера Милојка Спајића иницијативама о статусу српског језика, држављанству, државним симболима и дијалогом о постројењу у Ботуну. Уколико им се то не испуни, најављују излазак из власти. Да је одлука странке Милана Кнежевића својеврсни притисак на Владу, односно сигнал за провјеру колико су заиста потребни извршној власти, оцјењује за наш радио аналитичар Александар Ћуковић. Сигнал је то и бирачком тијелу, каже Ћуковић, да нијесу заборављене одређене теме, попут њима важних идентитетских питања.
Чланови Владе из редова ДНП-а Милун Зоговић и Маја Вукићевић поднијеће оставке на функције уколико извршна власт не испуни захтјеве изречене на предсједништву те странке. Они се тичу статуса српског језика, држављанства, државних симбола и дијалога о постројењу за пречишћавање отпадних вода у Ботуну.
Такође, одборнички клуб ДНП-а у Скупштини општине Подгорица отказаће подршку градоначелнику Саши Мујовићу уколико ти захтјеви не буду испуњени.
У саопштењу које је прослијеђено медијима након завршетка сједнице предсједништва, поред осталог, наведено је:
“Наша програмска опредјелјенја нијесу ни у каквој колизији са коалиционим споразумом, ни са такозваним Барометром 26, јер се ради о европским вриједностима и стандардима који се једино игноришу у Црној Гори. Недавна репресивна акција полиције над голоруким и мирољубивим грађанима Зете у потпуности је оголила суштину ове Владе или њених доминантних дјелова. Немамо намјеру да будемо нијеми посматрачи, већ учесници у асимилацији српског народа, коруптивним аферама, сумњивим уговорима и даљем девастирању националних ресурса и интереса.”
Група грађана Зете и независни одборник Светозар Улићевић, како преносе медији, раније су тражили да ДНП остане у власти. С друге стране, има и оних који су очекивали да та партија, како је и саопштавао њен лидер Милан Кнежевић током полицијске акције у Ботуну, изађе из Владе.
“Кад се заврши ова агонија институција, покренућу оно што су били моји јасни ставови, то је да на предсједништву странке предложим излазак из ове крваве Владе”, рекао је тада Кнежевић.
И одборник зетског парламента Лука Крстовић саопштио нам је да су то била очекивања грађана Зете.
“Постоји очекивање од господина Кнежевића, који је јавно дао ријеч онакву какву је дао, да је и испуни. Све супротно од тога овдје би се тумачило као апсолутно изневјеравање становника читаве Зете и Ботуна”, казао је он.
Да прокоментарише одлуку ДНП-а, питали смо аналитичара Александра Ћуковића.
“Ово је ријеч о својеврсном коалиционом притиску изнутра, тактичком потезу који уједно представља и значајан сигнал бирачима да нијесу заборављене одређене теме због којих су их гласали. То јест, сигнализира се досљедност према сопственом бирачком тијелу, посебно у домену идентитетских питања. Такође, ово је и тест снаге унутар саме власти, у којем ДНП настоји да види колико су заиста потребни Спајићевој Влади, али и да провјери лимите до којих се одређена важна питања за ДНП могу прогурати на агенду”, каже Ћуковић.
Предсједништво ДНП-а закључило је да је њихова понуда јасна и непромјењива, те да су сада други на потезу.
Предраг Зечевић, новинар и аналитичар, у изјави за Портал РТЦГ каже да су закључци Предсједништва ДНП-а, иако су на први поглед формулисани као ултимативни, у суштини су политички мекши него што се у јавности очекивало и остављају реалан простор за компромис између Владе, коалиционих партнера и самог ДНП-а.
“ДНП је овим закључцима, прије свега, покушао да реафирмише свој идентитетски и програмски профил, посебно након пописа становништва (језик имао значајно мјесто) , али без непосредног изласка из Владе. Веома је важно примијетити да се инсистирање на уставним промјенама у вези са службеним језиком, народном заставом тробојком и држављанством не поставља као краткорочни политички притисак, већ као захтјев за коалиционим консензусом, што имплицитно значи да ДНП разумије да ове теме не могу бити ријешене једностраним потезима”, оцјењује Зечевић.
Посебно је, сматра он, индикативно што се у закључцима не инсистира на роковима, нити се траже моменталне одлуке, већ иницирање процедура и дијалога.
“То је јасан сигнал да ДНП не жели конфронтацију по сваку цијену, већ прије свега политичку видљивост и потврду да су та питања легитимна и хитна тема у оквиру владајуће већине. Подсјетићу да је ПЕС до сада био да се те теме третирају не прије него Црна Гора добије позив за ЕУ. Што се тиче питања Зете и колектора у Ботуну, ту је порука политички оштрија, јер се ради о директном размимоилажењу са локалном самоуправом и становништвом о теми која има снажан емотивни набој, без обзира што је свима јасно да, се колектор мора градити. Ипак, и ту се оставља простор за наставак разговора, што значи да врата компромису нијесу затворена, упркос тешкој реторици”, каже он.
Одговор Владе, сматра Зечевић, неће бити одбијање, већ покушај да се процес дефинише кроз институционалне механизме, експертске комисије и дијалог, чиме би се сачувала стабилност парламентарне већине.
“Премијер Спајић има јак интерес да избјегне нову политичку кризу, посебно у тренутку када Влада инсистира на економској стабилности и веома извјесној европској агенди. У том смислу, реалније је очекивати политичко ‘хлађење’ ситуације и тражење рјешења, него распад коалиције. Закључци ДНП-а више дјелују као порука бирачком тијелу и коалиционим партнерима да странка није одустала од својих идентитетских принципа, него као најава брзог изласка из власти“, истакао је он.
