Пренатрпаност затвора остаје критичан изазов у трећини европских затворских управа, наводи се у данас објављеној Годишњој криминалној статистици о затворској популацији Савјета Европе за 2024. годину (СПАЦЕ И).
Укупно гледано, у Европи се број затвореника на 100 расположивих мјеста повећао са 93,5 на 94,9 од 31. јануара 2023. до 31. јануара 2024. године, уз значајне разлике међу државама.
Како се наводи у извјештају, у земљама са преко 500.000 становника, 15 затворских управа пријавило је да имају више затвореника него расположивих мјеста, док је шест управа пријавило озбиљну пренатрпаност: Словенија (134 затвореника на 100 мјеста), Кипар (132), Француска (124), Италија (118), Румунија (116) и Белгија (113).
Још осам затворских управа пријавило је умјерену пренатрпаност — Хрватска (110), Ирска (105), Шведска (105), Мађарска (104), Азербејџан (103), Финска (103), Турска (102) и Сјеверна Македонија (101).
Поред тога, затворске управе Шкотске (100), Енглеске и Велса (98), као и Србије (98), радиле су пуним или скоро пуним капацитетом, па се, како се наводи, мање флуктуације у пријему затвореника могу одразити на пренасељеност њихових система.
Додаје се да је 31. јануара 2024. године, у 51 затворској управи чланица Савјета Европе било укупно 1.021.431 затвореник, што представља средњу стопу затворске популације од 105 затвореника на 100.000 становника широм континента.
Ипак, узимајући у обзир податке из затворских управа земаља с више од милион становника, које су доставиле податке и за 2023. и за 2024. годину, средња стопа европске затворске популације благо је опала — са 116,2 на 115,1 затвореника на 100.000 становника (−0,9%).
Тринаест затворских управа забиљежило је значајан пораст стопе затворске популације између јануара 2023. и јануара 2024. године, у земљама с више од 500.000 становника: Словенија (+25,4%), Шведска (+15,5), Малта (+11,1), Србија (+9,4), Хрватска (+8,3), Азербејџан (+8,3), Италија (+7,8), Албанија (+7,5), Уједињено Краљевство – Сјеверна Ирска (+6,9), Белгија (+6,8), Уједињено Краљевство – Шкотска (+6,7), Енглеска и Велс (+6,4) и Ирска (+5,4%).
Стопе затварања значајно су пале само у Бугарској (−14,5%), Луксембургу (−14,5), Турској (−12,9), Естонији (−12), Литванији (−9,4) и Мађарској (−7,3%), док су у 24 затворске управе остале стабилне.
У извјештају се наводи да су земље са највишим стопама затварања биле: Турска (356 затвореника на 100.000 становника), Азербејџан (264), Грузија (261), Молдавија (235), Пољска (202), Мађарска (195), Албанија (192), Чешка (180), Словачка (179), Србија (177), Летонија (175), Црна Гора (164).
Такође се наводи да су насилни злочини чинили око трећину осуђених: убиства (11,9%), сексуални преступи (8,7%), напади (6,7%), пљачке (6,3%).
Најчешћи преступи због којих се служе затворске казне су: кривична дјела везана за дрогу (16,7%), крађе (12,3%).
Укупно, 2,9% затвореника осуђено је за саобраћајне прекршаје, а 2,4% за економске или финансијске преступе.
У Европи је укупно 16% затвореника било страних држављана, а затворске управе са највећим удјелом странаца биле су: Луксембург (75%), Швајцарска (72), Кипар (58), Грчка (54), Аустрија (53), Малта (52), Шпанија (50), Њемачка (49), Словенија (48) и Белгија (41).
Најнижи удио странаца забиљежен је у: Румунији (1,1%), Молдавији (1,3%).
Просјечна старост затвореника у европским казненим установама била је 37 година, а удио жена међу затвореницима износио је 4,9%, највише у: Чешкој (8,8%), Мађарској (8,4), Финској (8).
Најнижи удио жена био је у: Албанији (1,4%), Грузији (1,4%), Хрватској (2,1%).
Шеф истраживачког тима СПАЦЕ са Универзитета у Лозани, Марсело Аеби, оцијенио је да пренатрпаност озбиљно нарушава животне услове затвореника и отежава напоре затворских управа у области рехабилитације. Додао је да подаци о дужини казни показују како краћи просјечни боравци у притвору имају тенденцију да се повежу с нижим стопама затворске популације.
„Иако постоје изузеци од овог обрасца, овај однос истиче важност трајања казне као механизма за управљање пренасељеношћу затвора. Осим промоције алтернативних санкција, смањење трајања казни — посебно за ненасилне и нискоризичне преступнике — може представљати снажно средство за снижавање стопа затварања“, рекао је Аеби.
У истраживању СПАЦЕ И по први пут учествовала је 51 чланица Савјета Европе
