Писац Миро Вуксановић, чије су руке и мисли уткане у књиге о Семољу, јуче је сахрањен у завичају, у Крњој Јели, подно исте планине која је чувала његове тајне и снове.
Од академика Вуксановића пригодном бесједом се опростио и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић, напомињући да није био лак пут од овог планинског мјеста до најпрестижније научне и умјетничке адресе српског народа – Српске академије наука и умјетности, чији је редовни члан био Миро Вуксановић.
,,Обиљежен је читавим низом књига, бисера наше књижевности које је он написао, као и преданим радом у стручним удружењима и уредничким подухватима. Готово све награде и признања која се додјељују ствараоцима на српском језику добио је наш велики и поштовани племеник. Данас, када га испраћамо на вјечни починак у његовој родној Крњој Јели, осјећамо дубоку тугу, али и понос што смо имали прилику да дијелимо вријеме са човјеком који је својим радом и животом обогатио наш народ и културу – рекао је, између осталог, Андрија Мандић.
Свака страница његовог рукописа, писана ћириличким краснописом, носи фрагменте свијета који је обликовао – свијет у којем је свака прича, свака ријеч, била калауз ка Семољ гори: планини, идеји, дому и унутрашњем миру којем је тежио до последњег даха.
Академик Миро Вуксановић (1944–2026) био је велики човјек, научник, велико име српске књижевности. Посвећеник науке, али још више посвећеник српског језика и ћириличног писма, српске традиције, усменога и духовнога предања.
,,Израстао је у велико име српске књижевности, али и човјека огромног труда и рада. Чега се год дохватио Миро Вуксановић на пољу науке и културе, све је са успјехом завршавао и постао члан наших најугледнијих научних и културних институција – Матице српске и Српске академије наука и умјетности. Вратио се завичају, својој Семољ гори, од које се давно одвојио да би се испунио знањем и послужио роду на најбољи могући начин – рекао је митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Сабравши многа духовна богатства, Вуксановић све то опет враћа свом завичају…
,,И данас, остављајући нам велику жалост и велику празнину његовим одласком, сви смо поносни што смо имали једнога таквога човјека међу нама. Човјека који ће увијек остати са нама, јер за њим остају његово дјело, његова доброта и свијетли спомен његовога лика – рекао је владика.
Осврнувши се на Вуксановићево поријекло, које је из значајне морачке и ускочке породице, митрополит је казао да су се његови преци истакли јунаштвом нарочито у вријеме Светог Петра Цетињског и Карађорђа.
Обративши се ожалошћеној породици, митрополит Јоаникије је истакао да она треба да буде поносна, пожеливши да име Мира Вуксановића свијетли у Црној Гори као што свијетли и у Београду и Новом Саду. Посебно је нагласио његову оданост Српској православној цркви.
,,Увијек се одазивао када смо га позивали на наше црквене свечаности, посебно на светосавске академије. Као велики бесједник, човјек пун знања, отмености и господства, увијек нам је доносио велику радост и охрабрење, и освјежење. А данас, ево, молећи се Богу за покој његове душе, увјерени смо да му је Господ, због његових трудова, због његове оданости својој отаџбини и своме народу и својој Цркви, припремио мјесто поред Његоша, поред Вука Караџића, поред Ива Андрића, поред највећих имена у нашем народу које памтимо. Нека му буде вјечан спомен, а породици мир и утјеха, и сваки напредак”-казао је, између осталог, Митрополит Јоаникије.
Извор и фото: Дан
