Из Института Алтернатива саопштили су да су предлагали измјене закона како би се увеле казнене одредбе за неодазивање на позив скупштинског Анкетног одбора, недостављање информација и лажно свједочење, али пошто тих измјена досад није било, данас је могуће да ранији државни функционер одбије позив за саслушање.
Некадашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић раније је саопштио да се неће појавити на саслушању пред Анкетним одбором о “црним тројкама”, на шта су из Института Алтернатива саопштили да треба увести законске казне за такво понашање.
Функционери Демократске партије социјалиста наставили су у међувремену са оставкама на челне позиције у скупштинским радним тијелима. Посланик ДПС-а Андрија Николић поднио је оставку на позицију предсједника скупштинског Анкетног одбора о “црним тројкама”. Сматра да се то радно тијело претворило у полигон за политичка препуцавања.
Образлажући оставку, Николић је казао да нема сарадње.
“Нема потребе да и у том радном тијелу симулирамо одређену институционалну сарадњу које нема. Кад смо ушли у тај анкетни одбор казали смо да тамо улазимо да бисмо спријечили злоупотребу института парламентарног надзора и да бисмо омогућили да се саслушања у том анкетном одбору одвијају у складу са парламентарним процедурама, али да анкетни одбор не постане ни суд ни тужилаштво”, казао је Николић.
Мило Ђукановић је у четвртак саопштио да се неће појавити на саслушању пред Анкетним одбором. Навео је да нема ништа ново да каже о темама на које се већ изјашњавао.
Ђукановић је подвукао да је током своје политичке каријере увијек предусретљиво одговарао на позиве државних институција, вјерујући да такав однос према држави представља обавезу сваког јавног функционера.
“Подсјећам да сам на све досадашње позиве црногорских институција одговарао предусретљиво, вјерујући да се таква одговорност према држави Црној Гори подразумијева и да, када год то могу, треба да допринесем остварењу циљева државних органа, укључујући и ад-хоц формирана радна тијела парламента“, навео је Ђукановић.
Ипак, истакао је да овог пута неће прихватити позив.
Како је појаснио, о темама које су биле повод за формирање Анкетног одбора већ је, како каже, више пута јавно износио ставове. Посебно је подсјетио на раније изјашњавање о убиству главног уредника листа Дан Душка Јовановића, о чему је, како наглашава, говорио и на пленарној сједници парламента.
“Како тим својим јавно саопштеним исказима немам шта додати, не видим сврху учешћа у раду Одбора“, навео је Ђукановић, уз напомену да су ти одговори доступни у архиви парламента.
Реаговали су из Института Алтернатива, истичући да су још 2012. године предлагали измјене закона како би се увеле казнене одредбе за неодазивање на позив Анкетног одбора, недостављање информација и лажно свједочење.
“Све је ово у циљу ефикаснијег рада анкетних одбора чији би рад онда заиста довео до сачињавања објективних извјештаја. Оно што данас имамо јесте да 14 година касније законски оквир и даље није измијењен, па је данас могуће да ранији државни функционер одбије да учествује на сједници Анкетног одбора”, појаснила је Бојана Правиловић из Института Алтернатива.
Из ДПС-а су саопштили и да треба да одговара свако ко је кршио закон и да се нико из посланичког клуба те странке неће противити.
Посланик Покрета Европа сад (ПЕС) Гордан Стојовић казао је да долазак Ђукановића на сједницу Анкетног одбора није законска обавеза, али би његово евентуално присуство допринијело јачању демократских процеса и политичког дијалога у држави.
Стојовић је казао да је одлука о доласку на Анкетни одбор лична и политичка, а не правна обавеза.
„Долазак на Анкетни одбор није законска обавеза и свако има право да самостално одлучи да ли ће се одазвати таквом позиву“, рекао је Стојовић.
Он је навео да се таква одлука не може посматрати као правна дужност, већ прије свега као лични и политички избор.
Ипак, оцијенио је да би евентуални долазак Ђукановића имао позитиван значај за политичке процесе у Црној Гори.
„Сматрам да би евентуални долазак Ђукановића представљао позитиван искорак и допринио јачању демократских процеса, транспарентности и културе политичког дијалога у Црној Гори“, поручио је Стојовић.
Посланик Нове српске демократије (НСД) Јован Вучуровић оцијенио је да је Ђукановић избјегао суочавање са посланицима пред Анкетним одбором, наводећи да је, као дугогодишњи носилац власти, имао обавезу да одговори на питања о догађајима и одлукама из периода док је управљао државом. Вучуровић је казао да сматра да је Ђукановић имао много тога да каже о темама којима се бави Анкетни одбор, јер је, како тврди, деценијама доносио кључне одлуке у држави.
„Мислим да је Ђукановић имао много тога да каже о темама које третира Анкетни одбор, јер је деценијама о свему одлучивао и све је од њега зависило у тим временима зла чији је он главни симбол“, рекао је Вучуровић.
Он је навео да ће Ђукановић имати прилику да оно што зна и у чему је учествовао објасни пред надлежним институцијама.
„То што зна, оно у чему је учествовао, шта је наређивао или организовао, свакако ће имати прилику једном да објасни пред надлежним институцијама“, казао је Вучуровић.
Поступак Ђукановића, каже посланик Демократске Црне Горе Момчило Лековић, заправо је кукавички чин и ништа друго до покушај да се избјегне суочавање са питањима на која јавност већ деценијама чека одговоре.
“Годинама је говорио о институцијама, одговорности и држави, а сада, када треба да сједне пред легитимни парламентарни одбор и одговори на питања о најтежим догађајима из наше политичке прошлости – одлучује да побјегне. Умјесто одговора на питања о мрачном времену у којем је он господарио, о убиствима и пребијањима, добијамо политичке флоскуле и покушај дискредитације рада Одбора”, навео је Лековић у саопштењу за јавност.
