Влада Црне Горе утврдила је амандмане на Устав Црне Горе којима се прецизирају правила о провјери интегритета кандидата за мандатара и чланове Владе, поступак предлагања мандатара, као и обавезе у погледу достављања и објављивања резултата провјере интегритета.
Предложеним измјенама члана 103 Устава прописује се да се провјера интегритета спроводи прије предлагања мандатара и кандидата за чланове Владе, ради утврђивања могућих ризика од сукоба интереса и предузимања мјера за њихово отклањање, у складу са законом.
Амандманом је предвиђено да кандидат који одбије да учествује у поступку провјере интегритета, као и кандидат код којег се утврди постојање ризика од сукоба интереса који није отклоњен на начин прописан законом, не може бити предложен за мандатара, односно за члана Владе.
Предвиђена је и обавеза објављивања резултата провјере интегритета, како би Скупштина Црне Горе те информације имала на располагању приликом одлучивања о избору Владе.
Предложеним амандманом прецизира се да предсједник Црне Горе предлаже мандатара у року од 30 дана од дана конституисања Скупштине, након што буде спроведена провјера интегритета кандидата за мандатара.
Уз предлог за одређивање мандатара, предсједник државе доставља Скупштини резултате провјере интегритета кандидата. Скупштина је дужна да те резултате објави и узме у обзир приликом одлучивања о избору Владе.
Амандманом се предвиђа и обавеза мандатара да, приликом представљања програма и предлагања састава Владе у Скупштини, достави резултате провјере интегритета кандидата за чланове Владе.
И те резултате Скупштина објављује и узима у обзир приликом одлучивања о избору Владе.
Предложеним текстом задржава се постојеће уставно рјешење према којем мандатар у Скупштини износи програм и предлаже састав Владе, а Скупштина истовремено одлучује о програму мандатара и предлогу за састав Владе.
У образложењу амандмана наводи се да се предложеним рјешењем поступак претходне провјере интегритета уређује потпуније, уз прецизирање правних посљедица њеног исхода у поступку предлагања и избора Владе.
Како је наведено, провјера интегритета треба да омогући препознавање ситуација у којима би лични, приватни или други интереси могли утицати на непристрасно и одговорно обављање највиших извршних функција.
Образложењем се истиче да само утврђивање ризика од сукоба интереса не представља аутоматску препреку за кандидатуру. Препрека за предлагање кандидата наступа уколико утврђени ризик није отклоњен примјеном мјера прописаних законом.
На тај начин, према образложењу, предност се даје управљању и отклањању утврђених ризика, док немогућност кандидатуре наступа у случају када ризик није отклоњен у складу са законом.
Истовремено, предложеним амандманом јасно се утврђују посљедице одбијања учешћа у поступку провјере интегритета, као и постојања неотклоњеног ризика од сукоба интереса.
Законом би се детаљније уредили поступак провјере, критеријуми и мјере за отклањање утврђених ризика.
Без избора за предсједника и члана Владе након правоснажне осуде за коруптивно кривично дјело
Једна од одредби предложеног амандмана прописује да за предсједника и члана Владе не може бити изабрано лице које је правоснажно осуђено за кривично дјело са елементом корупције.
У образложењу се наводи да се тиме успоставља јасна уставна препрека за избор таквих лица на највише функције извршне власти, уз афирмисање начела законитости, одговорности и интегритета у обављању јавних функција.
Предлагач образлаже да је формулација „кривично дјело са елементом корупције“ одабрана имајући у виду сврху ове одредбе, која се односи на интегритет кандидата прије избора за предсједника или члана Владе.
Како се појашњава, кандидат је прије кандидатуре могао обављати функције или дјелатности изван јавног сектора и бити правоснажно осуђен за коруптивно кривично дјело које није сврстано у групу кривичних дјела против службене дужности.
Као примјери таквих дјела у образложењу се наводе примање мита у привредном пословању и давање мита у привредном пословању.
У образложењу се указује и на разлику између ове одредбе и уставних правила која се односе на ограничење имунитета. Док се код ограничења имунитета изузетак везује за кривична дјела повезана са вршењем јавне функције предсједника и чланова Владе, односно за кривична дјела против службене дужности, предложена одредба о избору односи се на интегритет кандидата и прије ступања на те функције.
У образложењу амандмана наводи се да предложено рјешење непосредно одговара препоруци ГРЕЦО да се прије именовања лица на највише извршне функције спроводи провјера интегритета ради идентификовања и управљања могућим ризицима од сукоба интереса.
Такође се наводи да је рјешење усклађено са препоруком Венецијанске комисије да се јасно уреде правне посљедице негативног исхода провјере интегритета.
Предлагач оцјењује да се предложеним измјенама унапређују транспарентност и одговорност у поступку формирања Владе, уз очување уставних надлежности предсједника Црне Горе, мандатара и Скупштине.
Циљ амандмана је, како је наведено у образложењу, да се уставна норма учини јаснијом и потпунијом, обезбиједи досљедна примјена обавезе претходне провјере интегритета и омогући да се о избору Владе одлучује уз увид у резултате провјере кандидата и мјере предузете ради отклањања утврђених ризика од сукоба интереса.
