
-8. јула 1875. године рођен је, у њемачкој покрајини Баден, Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је дошао да истражује злочине аустроугарске, њемачке и бугарске војске над цивилним становништвом, на позив српске владе 1914. године. Пред крај живота објавио је свој ратни дневник у књизи ,,Шта сам видио и проживио у великим данима”, а прије тога објавио је ,,Писма са српско-македонског фронта”, док је као своје посмртно завјештање српском народу оставио необјављен рукопис књиге ,,Чујте Срби!”.
У спису је добронамјерно упозоравао Србе на њихове мане, за које мисле да су врлине, подсјећа их да су им њиве зарасле, образовање скромно, а елита корумпирана. Период од 1914. до 1918. године Рајс је са кратким прекидима провео са српском војском на Крфу, Солунском фронту и Кајмакчалану, прво као неутрални иследник, а потом као швајцарски добровољац српске војске. Рајс се вратио у Београд са ослободиоцима 1918. године, а у послијератном периоду (1918-1921. године), дао је отказ у Лозани и настанио се у Београду, са жељом да учествује у изградњи новог живота у разореној Србији. Преминуо је 1929. године у Београду. Пријатељ за сва времена, како су га звали, сахрањен је са генералским почастима и по православном обреду. По Рајсовој жељи, његово извађено срце однесено је у урни на Кајмакчалан, гдје је сахрањено заједно са осталим ослободиоцима Солунског фронта. На урни, која је поломљена приликом налета Бугара у Другом свјетском рату, писало је: Овдје у овој урни, на врху Кајмакчалана, Златно срце спава. Пријатељ Срба из најтежих дана. Јунак правде, истине и права. Швајцарца Рајса, ком’ нек је слава!
-1932. отворен маузолеј у чешком месту Јиндриховице, у коме је сахрањено 7100 српских официра, војника и цивила страдалих у Првом свјетском рату.
После Првог светског рата, 1926. године Карлове Вари посетила је краљица Марија Карађорђевић, која се много занимала за уређење српског гробља из Првог светског рата. Тада је Влада одлучила да се кости ексхумирају и пренесу ту, а она је и лично надгледала ексхумацију из гробља у шуми у костурницу, где су сада остаци 7100 Срба и 189 Руса. Ексхумација је завршена 1931. године, када је маузолеј свечано освештан. Маузолеј је и данас територија Републике Србије.
-2015. одлуком Вишег суда у Београду рехабилитован принц Александар Карађорђевић. Суд је утврдио да је Указ Президијума Председништва Скупштине ФНРЈ од 8. марта 1947, којим је Карађорђевићима одузето држављанство и конфискована целокупна имовина, ништаван од тренутка доношења у делу који се односи на Александра Карађорђевића, као и да су ништавне све његове правне последице.
-1942. умро француски маршал Луј Феликс Франсоа Франше Депере, истакнути војсковођа у Првом свјетском рату и почасни војвода српске војске. У јуну 1918. је преузео врховну команду над савезничким снагама на Солунском фронту и потом процијенио да српска војска – као најборбенији и најспремнији дио савезничких снага на том ратишту – треба прва да крене у пробој фронта. Процјена се показала савршено тачном, јер је српска војска, послије његове заповијести за пробој Солунског фронта, брзо поразила Бугаре и присилила их на капитулацију, затим и аустријске и њемачке трупе, што је било одлучујуће за слом Централних сила и окончање Првог свјетског рата.
-1956. у Београду изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења српског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту ,,Никола Тесла” у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смјештених у излозима продавница у разним дијеловима града.
-1894. рођен руски физичар Пјотр Леонидович Капица, један од најистакнутијих физичара 20. вијека, добитник Нобелове награде за физику 1978, инострани члан Српске академије наука и умјетности. Радио у Великој Британији, а по повратку је руководио Институтом Академије наука СССР за физику. Успио је да створи врло јака магнетна поља, открио је зависност електричног отпора поликристалних метала од јаког магнетског поља, која носи његово име, радио на физици ниских температура, унаприједио хидродинамику, посебно у области термичких појава у танким слојевима течности.
– 8. јула 2007. године за нових седам свјетских чуда изабрани: Велики зид у Кини, град Петра у Јордану, статуа Христа Спаситеља у Бразилу, Мачу Пикчу у Перуу, пирамида Чиченица у Мексику, Колосеум у Риму и Таџ махал у Индији. А седам свјетских чуда старог свијета су скуп архитектонских дјела које су стари Грци, нарочито у хеленистичкој епохи, сматрали врхунцем људске креативности и генијалности. Међутим сва чуда су у рушевинама осим великих пирамида у Гизи. Седам свјетских чуда старог свијета су: Статуа Зевса у Олимпији, Колос са Родоса, Маузолеј у Халикарнису, Артемидин храм, Висећи вртови из Вавилона, Велике пирамиде и Фарос у Александрији
-8. јул је Дан породице, љубави и верности у Русији установљен у славу светих супружника Петра и Февроније – узора вјерности
-Српска православна Црква 8. јула слави свету преподобномученицу Февронију





