Пети међународни научни симпозијум “Дани научне дијаспоре 2026“, који је данас отворен на Биотехничком факултету Универзитета Црне Горе, окупио је представнике научне дијаспоре из цијелог свијета, као и научнике из Црне Горе и региона, с циљем јачања академских веза, размјене знања и покретања заједничких истраживачких пројеката.
“Када говоримо о научним могућностима Црне Горе, често полазимо од њене величине и ресурса којима располаже. Овај скуп нас подсјећа да у ту слику морамо укључити и људе чији је пут почео овдје, а који данас стварају знање на универзитетима и у истраживачким центрима широм свијета. Са њима, наше могућности постају знатно веће“, поручио је ректор Универзитета Црне Горе проф. др Владимир Божовић на свечаном отварању симпозијума.
Посебно је указао на значај прилика које сарадња са научном дијаспором може отворити студентима и докторандима Универзитета Црне Горе.
“За младог истраживача, један разговор, позив у лабораторију или прилика да се укључи у добар тим може одредити читав професионални пут. Међу нашим студентима и докторандима има оних којима управо таква прилика треба. Вјерујем да и ви овдје можете пронаћи добре сараднике, занимљива истраживачка питања и разлог да неку своју наредну научну причу започнете са нама“, истакао је ректор, а саопштено је са УЦГ.
Нагласио је одговорност Универзитета да подржи такве могућности и омогући да се сусрети наставе кроз заједничке радове, пројекте и менторства.
Говорећи о људској димензији окупљања, Божовић је подсјетио на везе које научнике из дијаспоре повезују са Црном Гором и њиховим некадашњим колегама.
“На једном од наших ранијих сусрета рекао сам да нас даљине нису удаљиле. И данас вјерујем у то. Ово окупљање има и ону драгоцјену, људску димензију: задовољство поновног сусрета са колегама и пријатељима, разговоре са људима са којима дијелимо успомене и сјећања на заједничке почетке, на професоре који су у нама пробудили научну радозналост. Ваши успјеси нас радују. Још више нас радује могућност да заједно урадимо нешто што ће отворити пут и другима“, поручио је Божовић.
Министар дијаспоре Мирсад Аземовић истакао је да научници из дијаспоре својим истраживањима и међународним ангажманом потврђују присуство Црне Горе на свјетској научној мапи, али и отварају могућности да се њихово знање и искуство снажније повежу са развојним потребама државе.
“Наш циљ је да сарадња не остане само на нивоу размјене искустава и идеја, већ да резултира заједничким пројектима, новим истраживањима, менторском подршком младим научницима и конкретним иницијативама које ће допринијети развоју наше државе“, поручио је Аземовић.
Нагласио је да је Министарство дијаспоре посвећено стварању услова за дугорочно повезивање научника из иностранства са институцијама и научном заједницом у Црној Гори.Предсједник Програмског одбора, проф. др Недељко Латиновић, који је званично отворио симпозијум, истакао је да научну дијаспору треба препознати као један од најважнијих научних, образовних и развојних потенцијала Црне Горе.
„Дани научне дијаспоре треба да буду много више од мјеста сусрета. Треба да буду мјесто на којем настају нове идеје, покрећу се заједнички пројекти и граде партнерства која трају и након завршетка овог симпозијума“, поручио је Латиновић.
Представљајући програм дводневног скупа, указао је на његов интердисциплинарни карактер, који обухвата примјену вјештачке интелигенције у здравству, савремена медицинска и биотехничка истраживања, машинско учење, нове технологије у високом образовању и заштиту животне средине.
На отварању симпозијума обратила се и државна секретарка Министарства просвјете, науке и иновација Татјана Ћаласан.
Дводневни симпозијум наставља се 16. октобра, уз излагања и дискусије из различитих научних области.
