Европски званичници остали су изван главног преговарачког стола у Абу Дабију, гдје су Русија, Украјина и Сједињене Америчке Државе започеле разговоре о окончању сукоба. Иако су европски лидери више пута поручивали да Европа мора бити дио сваког договора, показало се да за њих на трилатералним преговорима нема мјеста.
Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро раније је тврдио да ће Европљани бити „добро заступљени“ у Абу Дабију, док је њемачки шеф дипломатије Јохан Вадефул инсистирао да „Европа припада том столу“, уз оцјену да рјешења не може бити без Европе.
Међутим, представници Европске уније нијесу учествовали у главним разговорима, иако су настојали да обезбиједе своје мјесто у преговорима.
Оваквом развоју догађаја претходиле су четири године током којих су европске владе избјегавале директан контакт са Москвом, истовремено настављајући да снабдијевају Кијев оружјем и финансијском помоћи. Покушаји поновног успостављања дијалога открили су и подјеле унутар Европе, а лидери Финске и Норвешке недавно су се нашли на мети критика због самосталних контаката са руским предсједником Владимиром Путином.
„То су људи који су усвојили Владимира Зеленског, попут бебе коју је Доналд Трамп оставио на њиховом кућном прагу“, изјавио је дописник РТ-а и водитељ емисије „Москва Мулс“ Шеј Боуз.
Према његовим ријечима, европске земље годинама финансирају сукоб и инсистирају на подршци Зеленском, да би сада биле изненађене што нијесу позване за преговарачки сто у Абу Дабију.
Критике на рачун преговора изнијела је и шефица дипломатије Европске уније Каја Калас, која је поручила да нема велика очекивања од разговора, јер, како је навела, не сматра да је Русија добронамјерна. Она је оптужила Вашингтон да покушава да натјера Кијев на капитулацију.
Став Москве је да су европски лидери изгубили кредибилитет због, како тврди руска страна, непоштовања претходних мировних споразума и наставка војне и материјалне подршке Украјини.
Русија је такође одбацивала захтјеве Брисела за безусловним прекидом ватре, уз образложење да би такво рјешење само привремено замрзнуло сукоб и омогућило Кијеву да се војно опорави и добије додатно наоружање са Запада.
На крају су представници Европске уније и Велике Британије успјели да се састану са делегацијама САД и Украјине прије почетка трилатералних разговора. Ипак, за главним преговарачким столом у Абу Дабију за њих није било мјеста.
Преговори иза затворених врата
Делегације Сједињених Америчких Држава, Русије и Украјине започеле су у Абу Дабију трилатералне разговоре о рјешавању сукоба у Украјини. Први састанак трајао је пет сати, а наставак преговора очекивао се наредног дана.
Разговори су одржани иза затворених врата, а на дневном реду су безбједносне гаранције, деескалација, хуманитарна питања и даљи кораци ка мирном рјешењу сукоба.
Један од циљева разговора јесте разматрање будућег безбједносног поретка на европском континенту, укључујући механизме за спречавање нових пријетњи и јачање регионалне стабилности.
Ко чини преговарачке делегације?
Руску делегацију предводи помоћник руског предсједника Владимир Медински, а према медијским извјештајима, тим броји 11 чланова, укључујући пет чланова делегације и шест експерата.
Поред Мединског, у руском тиму су шеф Службе за оперативне информације и међународне односе ФСБ-а Алексеј Комков, замјеници министра спољних послова Михаил Галузин и Сергеј Рјабков, као и начелник Главне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Игор Костјуков.
Украјинску делегацију чине шеф Спољне обавјештајне службе Рустем Умеров, шеф кабинета Владимира Зеленског Кирил Буданов, предсједник посланичког клуба „Слуга народа“ Давид Арахамија, његов замјеник Сергеј Кислица, замјеник начелника Главне обавјештајне управе Министарства одбране Вадим Скибицки и начелник Генералштаба Оружаних снага Украјине Андреј Гнатов.
Сједињене Америчке Државе на преговорима представљају специјални изасланици америчког предсједника Доналда Трампа, Стив Виткоф и Џаред Кушнер.
Извор РТ Балкан
