Пише: Перица Ђаковић
Наду да би се сиви политички облаци изнад „Горе Црне“ могли почети разгртати најавом да би за сто могли да ипак сједну предсједник и премијер државе, разбили су грађанима сами поменути актери својим понашањем, и сада се чини да смо не ближе могућем договору него миљама удаљенији. Барем таква слика је тренутно присутна међу грађанима Црне Горе након неодржане сједнице Врховног савјета за одбрану а послије које се наставља са одапињњем ратних стријелица у виду оптужби са једне и са друге стране. Грађане који су им дали свој глас да би засјели у фотеље предсједника и премијера њихове „дјечије“ игре најмање интересују, они траже да се поменути двојац почне понашати сходно функцијама на које су засјели, оправдања и међусобне оптужбе,и лични анимозитети их не интересују. Сви су се надали када је Јаков пред пут за Брисел најавио позив Спајићу за састанак да је то плод размишљања спољног фактора, фактора који их је и увео у политичке воде као министре екперте. Али „авај“, нада је била узалудна и кратког даха упућен позив остао је изгледа само на ријечима, званични позив барем нико није видио, као што је то било у случају позива за сједницу Савјета за безбједност. Одговорним људима би требало да буде јасно да држава није Шавник (уз дужно поштовање становницима ове варошице), да је то нешто много озбиљније па ако ни по чему другом оно барем према 500-600 хиљада људи који у њој живе. Озбиљни грађани ове државе наду су имали у спољни фактор, или ако не у њих оно према предсједнику Скупштине, иначе најискуснијем политичару међу водећом тројком. Он се,за разлику од Спајића одазвао позиву на сједницу Савјета, чији је члан, али да подсјетимо и сам је неколико пута изјавио да ће покушати да координира између двојице млађаних колега да дође до разговора.
И када смо већ споменули господина Мандића, знамо да није баш миљеник људи из ЕУ, то јест, Брисела па и свијета(сјетимо се Ескобара), замјерају му његову блискост са предсједником Србије. Новопостављена предсједница Европског парламента Роберта Метсола у посљедњем тренутку, практично пред сам лет Мандића ка Бриселу, за сада уз образложење због хитних њених приватних разлога, отказала је раније договорени састанак са предсједником Скупштине Црне Горе. Да ли ти разлози имају везе са хрватским нон-пејпером, или како неки тврде због негодовања дијела европских парламентараца да Мандић наводно није ЕУ партнер (иако су њени претходници јавно тврдили да је он најзаслужнији што је црногорски парламент испунио услове за добијање ИБАР-а), или што га је званична Хрватска, као чланица ЕУ, прогласила персоном нон грата. Шта је тачно по сриједи (а ето десило се то баш у сриједу) надам се да ћемо сазнати врло брзо, јер није у питању господин Мандић, већ је у питању црногорски парљих европспких лобија, након што је Андрија у парламенту најавио формирање анкетног одбора за испитивање „црних тројки“ и нерасвијетљених убистава представника медија, полиције па и политике, а која може да доведе и до неких ,,незгодних” имена.
Некако у свом овом нашем политичком сивилу, гдје никако да видимо и излаз из политичке кризе у Подгорици и Будви, а да Шавник не спомињемо, можда и не видимо двије ствари. Прво игру са нон-пејперима. На недавни хрватски стигао је њемачко-словеначки, који је боравећи у Црној Гори открила Тања Фајон, а он каже да нема блокаде сусједних држава у предприступном процесу ЕУ. Друго, никако да видимо куда се то припрема свијет да крене након званичне инаугурације новог предсједника САД, а који је на неки начин преко мађарског премијера Орбана најавио рушење лажног либералног свијета, чији смо били један од протагониста и ми, не само по либералној економији, већ и по нашем политичком потчињавању ставовима моћнијих.
Перица Ђаковић
