Међународни институт за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС анализира ситуацију у Црној Гори након објављивања званичних резултата недавно одржаних пријевремених парламентарних избора. Из анализе „Црна Гора 2023: Спајићево двојно држављанство представља озбиљан проблем за НАТО?“ објављујемо најважније и најзанимљивије дијелове:
Црна Гора 2023:
Увјерљива побједа анти-Ђукановићевског блока
Пријевремени парламентарни избори у Црној Гори одржани су 11.јуна 2023.године. Званични изборни резултати објављени су тек 14.јула 2023.године.
Највеће повјерење бирача за Скупштину Црне Горе, која броји укупно 81 посланика, освојио је „Покрет Европа сад“ 25,53% (24 посланика), коалиција „Заједно“ (ДПС, СД, ЛП, ДУА) 23,22% (21 посланик), коалиција „За будућност Црне Горе” (НСД, ДНП, РП) 14,74% (13 посланика), коалиција „Храбро се броји“ (Демократе и УРА) 12,48% (11 посланика), Бошњачка странка 7,08% (6 посланика), Албански форум 1,91% (2 посланика), коалиција „За тебе“ (СНП и Демос) 3,13% (2 посланика), мањинска листа Хрвата „На правој страни свијета” (ХГИ) 0,74% (1 посланик) и мањинска коалиција Албанаца „Албанска алијанса“ 1,49% (1 посланик).
Резултати избора показују увјерљиву изборну побједу тзв. анти-Ђукановићевског блока (анти ДПС блока) политичких странака. Излазност на изборе износила је свега 56,4% бирача, што је најнижа излазност од увођења вишестраначког система.
Црна Гора још увијек није ријешила проблем одржавања локалних избора, јер се сваких неколико мјесеци одржавају локални избори у појединим општинама. Потребно је промијенити закон како би локални избори били одржани истог дана у свим општинама. За то је потребна двотрећинска већина за измјене Закона о избору одборника и посланика, што захтијева широк консензус парламентарних партија. На тај начин би се избјегла стална политичка кампања и ублажила напета политичка клима у Црној Гори.
Неупитно чланство Црне Горе у НАТО-у
Недавно одржани врх НАТО-а у Вилниусу потврдио је исправност одлуке да Црна Гора постане 29. пуноправна чланица НАТО-а. То је посебно важно у измијењеним сигурносним околностима, који су проузроковани руском војном инвазијом на Украјину и због хибридног рата којег Русија води у Црној Гори. Црна Гора је земља са највише украјинских избјеглица у Европи с обзиром на укупан број становника, чак 5% становништва Црне Горе су Украјинци. Трећина привреде Црне Горе је у руском власништву, док су јавне финансије овисне од Кине, јер је Ђукановићева власт склопила неповољан уговор о кредиту са кинеском Еxим банком о финансирању аутопута Бар – Бољаре. Црна Гора је од свих земаља НАТО-а пропорционално највише изложена руском и кинеском утјецају.
Потребно је извршити демонтажу режима Мила Ђукановића, јер је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а, што значи да за њу вриједе највиши демократски стандарди које би требала суштински баштинити и промовирати, а од којих је још увијек удаљена.
Нова влада ће бити одговорна за евентуално скретање са НАТО и ЕУ пута, а што би у коначници могло да изазове и унутрашње сукобе у Црној Гори.
Успјех Бошњачке странке није случајан
Многе је изненадио успјех Бошњачке странке (БС) предвођене Ервином Ибрахимовићем на протеклим изборима. Бошњачка странка је освојила 7,08% гласова и шест посланичких мандата. Успјех Бошњачке странке је заснован на озбиљном и систематичном дугогодишњем раду, јер је доласком Ибрахимовића на чело странке прихваћен концепт, да сами одлучују у својој судбини и кренули су у политички препород. Показало се да озбиљан приступ доноси и озбиљне резултате. Бошњаци су коначно схватили да су били преварени од стране режима Мила Ђукановића и ДПС-а. Бошњачка странка као умјерена конзервативна странка припада групацији Европске народне партије (ЕПП), највеће политичке групације у Европском парламенту. На недавним парламентарним изборима Бошњаци су дали свој печат демократским промјенама и одустали су од давања повјерења и подршке ДПС-у и његовим сателитима СД и СДП-у и изразили су спремност, да своју будућност граде са демократским политичким снагама, које немају хипотеку прошлости. Отвара се нова епоха, да се Бошњаци покрену са друштвене маргине и коначно буду адекватно заступљени у институцијама, свим сегментима друштвеног живота и себи осигурају одржив економски развој у срединама у којима живе, јер ће се на такав начин зауставити примјетан одлив становништва и осигурати бољи живот.
Аналитичари сматрају, да су Бошњаци у Црној Гори захваљујући Ервину Ибрахимовићу доживјели политички препород на протеклим изборима, а сам Ибрахимовић успио је да се развије и израсте у једног од водећих бошњачких политичара на Балкану привржен еуроатлантским интеграцијама. Бошњачка странка је један од гараната еуроатлантског усмјерења Црне Горе и има потенцијал за даљи политички раст, који би јој могао осигурати у будућности до десет посланичких мјеста у црногорској скупштини.
Црна Гора између Запада и руско-кинеског утицаја
Мило Ђукановић (ДПС) и његов картел често су истицали, да су заговорници европских вриједности, док су према егзактним показатељима систематично градили чврсте односе са Русијом и Кином. Руси су постали власници око 30% црногорске економије, док Кина има контролу над јавним финансијама преко пласираног кредита за ауто-пут Бар-Бољаре преко којег контролира кључну државну инвестицију и тиме угрожава јавне финансије (за исплату је остало још 800 милиона долара кредита). Ниједна земља чланица НАТО-а није пропорционално тако непосредно испостављена руско-кинеском утицају као Црна Гора.
Аналитичари сматрају, да постоји реална опасност, да се у наредном периоду прошири руски и кинески утицај у Црној Гори односно да се зајамчи већ постојећи руско-кинески утјецај и ту је потребна снажна помоћ и подршка партнера и савезника Црне Горе у сузбијању тог утјецаја.
Спајићево двојно држављанство представља озбиљан проблем за НАТО?
НАТО је водећи војно-политички савез на свијету за којег вриједе највиши демократски стандарди које треба имплементирати и промовирати. Важност НАТО је глобална, а земље чланице обавезане су солидарном дјеловању и издвајању најмање 2% свог БДП за одбрану. Ни НАТО није имун на инфилтрирање у своје редове непријатељских кадрова или чак својих кадрова који раде за стране односно непријатељске интересе. Због тога је важно да су све чланице НАТО-а поуздани партнери.
Питање повјерења и сигурности је институционално регулирано добивањем сигурносних цертификата кроз процес провјере. Успркос томе дешавају се упади у сигурносно-обавјештајни и одбрамбени систем НАТО-а. Као примјер, на недавно одржаном врху НАТО-а у Вилниусу Босну и Херцеговину представљао је замјеник министра вањских послова те земље, јер министар одбране БиХ и остали чланови деле
