Screenshot
Од почетка примјене програма „Европа сад“ нето јавни дуг у односу на БДП смањен је са 75,3 на 52,2 одсто, док је за капиталне пројекте реализовано више од милијарду еура. Истовремено су значајно повећане зараде и пензије, поручио је државни секретар Министарства финансија Тарик Турковић.
Подаци о јавном дугу за трећи квартал 2026. године још једном потврђују да су тврдње о наводном грчком сценарију и финансијском слому Црне Горе биле неутемељене, оцијенио је Тарик Турковић, истичући да је програм „Европа сад“ донио значајне економске и социјалне резултате.
„Од почетка примјене програма ‘Европа сад’ учешће нето јавног дуга у БДП-у смањено је са 75,3 одсто, колико је износило на крају 2021. године, на 52,2 одсто. То је смањење од 23,1 процентни поен. Тај податак јасно показује да приче о грчком сценарију нијесу имале утемељење у економским показатељима“, казао је Тарик Турковић.
Он је указао да је нето јавни дуг у посматраном периоду номинално повећан за 785,3 милиона еура, али да тај податак треба посматрати у контексту укупних инвестиција и развоја државе.
„Посебно је важно упоредити кретање нето јавног дуга са реализацијом капиталног буџета. Од почетка 2022. године до 30. септембра 2026. реализовано је око 1.076,3 милиона еура капиталног буџета, што је готово 300 милиона еура више од номиналног раста нето јавног дуга. Дакле, у том периоду значајна средства уложена су у капиталне пројекте и развој инфраструктуре“, истакао је Тарик Турковић.
Према његовим ријечима, економски резултати програма „Европа сад“ не огледају се само у показатељима јавног дуга и инвестицијама, већ и у побољшању животног стандарда грађана.
„Истовремено су просјечне зараде и пензије готово удвостручене, док су минималне зараде и минималне пензије увећане готово три пута. То су конкретне промјене које грађани осјећају у свакодневном животу. Већа примања, већа куповна моћ и значајно већи социјални стандарди представљају важан резултат економске политике започете програмом ‘Европа сад’“, навео је Тарик Турковић.
Он сматра да се економска политика не може оцјењивати издвајањем једног показатеља из ширег контекста, већ да је неопходно сагледати кретање јавног дуга у односу на БДП, инвестиције, раст зарада и пензија, као и укупни животни стандард становништва.
„Када се све ове чињенице ставе на једно мјесто, јасно је да су грађани добили веће зараде и пензије, да је реализован значајан капитални буџет и да је учешће нето јавног дуга у БДП-у осјетно смањено. Зато се с правом поставља питање: гдје је тај најављивани грчки сценарио?“, упитао је Тарик Турковић.
Он је поручио да резултати економске политике треба да буду предмет озбиљне анализе и аргументоване расправе, а не политичких конструкција и покушаја да се грађанима представи искривљена слика економског стања државе.
„Ето шта је програм ‘Европа сад’ донио грађанима Црне Горе. Наравно, то не значи да нема простора за даље унапређење економске политике, али је чињеница да су резултати мјерљиви и да се не могу занемарити. Умјесто ширења страха од грчког сценарија, потребно је да разговарамо о даљем развоју, новим инвестицијама и очувању раста животног стандарда грађана“, закључио је Тарик Турковић.
