Screenshot
Предсједник Јаков Милатовић поручио је из Прага да је проширење питање европске одговорности и кредибилитета, а чланство Црне Горе до 2028. године прилика да Европска унија потврди снагу своје политике проширења.
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић одржао је данас предавање на престижном Карловом универзитету у Прагу, под називом „Различити путеви, заједничко одредиште: Црна Гора, Чешка и обећање Европе”, током којег је поручио да Црна Гора има историјску прилику да постане наредна чланица Европске уније, али и да је успјех проширења заједничка одговорност држава кандидата и саме Уније, саопштено је из предсједништва.
„Једини одржив пут јесте да обје стране испуне свој дио обавеза: државе кандидати кроз суштинске реформе, а Европска унија тако што ће одржати своју ријеч”, поручио је Милатовић, наглашавајући да европско проширење мора остати процес заснован на јасним правилима, резултатима и међусобном повјерењу.
Обраћајући се студентима, професорима и угледним гостима у историјском Каролинуму, предсједник је подсјетио на слободарску традицију чешког народа и значај студентских покрета 1939. и 1989. године, који су оставили дубок траг у европској историји.
Посебно се осврнуо на визију некадашњег чешког предсједника Вацлава Хавела, који је пред Европским парламентом поставио три кључна питања: зашто једна држава жели чланство у Европској унији, зашто је проширење у интересу саме Европе и са којим се изазовима Унија суочава.
Полазећи од тих питања, Милатовић је представио европску перспективу Црне Горе и значај њеног чланства за будућност европског континента.
Истакао је да је Црна Гора од обнове независности 2006. године прошла важан пут институционалног и политичког развоја, подсјећајући да су данас отворена сва 33 преговарачка поглавља, од којих је 21 привремено затворено.
„За Црну Гору чланство у Европској унији није корак у непознато. То је природан завршетак пута којим наша држава иде од обнове независности”, нагласио је предсједник.
Говорећи о конкретним предностима чланства, указао је на значај приступа јединственом европском тржишту, европским фондовима и новим економским могућностима које могу убрзати развој Црне Горе и допринијети расту животног стандарда.
Посебно је истакао да европске интеграције морају стварати услове да млади људи своју професионалну и личну будућност граде у Црној Гори.
Предсједник је нагласио и шири геополитички значај проширења, оцјењујући да у времену растућих безбједносних изазова Европска унија мора показати способност да заштити своје вриједности, ојача јединство и остане вјеродостојна према државама које теже чланству.
Указао је да од уласка Хрватске 2013. године Европска унија није примила ниједну нову чланицу, због чега би успјешан завршетак црногорских приступних преговора имао значај који превазилази границе наше државе.
Црна Гора има прилику да буде доказ да европска перспектива није само политичко обећање, већ остварив циљ за државе које испуњавају критеријуме чланства.
Говорећи о историјским везама Црне Горе и Чешке, предсједник је подсјетио и на чешке умјетнике и интелектуалце XИX вијека, међу којима је посебно мјесто имао сликар Јарослав Чермак, чија су дјела приближила црногорску историју и борбу за слободу европској јавности.
Милатовић је закључио да су Црна Гора и Чешка, упркос различитим историјским путевима, дијелиле тежњу ка слободи, независности и припадности уједињеној Европи.
„Одлучни смо да 2028. буде година у којој ће се, након дугог застоја у проширењу, отворити ново поглавље. Црна Гора тада жели да, попут Чешке прије више од двије деценије, доживи испуњење европског обећања”, закључио је предсједник.
