Постоје индиције о извјесним промјенама карактера група миграната које се крећу рутама кроз Црну Гору, те је могуће очекивати испољавање њиховог агресивног понашања и према грађанима и њиховој имовини, казали су „Дану“ из Министарства одбране (МО) поводом ангажовања Војске Црне Горе (ВЦГ) за подршку Управи полиције (УП) у обезбјеђивању државне границе.
То су разлози, како су објаснили из ресора министра Драгана Краповића, због којих су ангажоване мјешовите патроле војске и полиције, са, како истичу, врло јасним задацима и улогама чланова тих патрола.
Да су индиције о агресивнијем понашању мигрантских група тачне показало се неколико дана након састанка представника министарстава одбране и унутрашњих послова на којем је разговарано о заједничким патролама војске и полиције, када је Управа полиције саопштила да су тројица држављана Пакистана ухапшена код граничног прелаза Божај због сумње да су отели друге мигранте и да је након талачке ситуације ослобођено 11 заробљених миграната над којима је вршено насиље.
У другој половини јула, „Дану“ се обратило више грађана Пљеваља који су тврдили да је полиција у тим данима претраживала шуме у појединим селима на граници са Босном и Херцеговном у потрази за наоружаним мигрантима, али нам из УП нису одговорили на питања да ли су ти наводи тачни и да ли су до полиције долазиле такве пријаве, која смо им упитили 22. јула.
Одговарајући на питања „Дана“ у вези са мјешовитим патролама војске и полиције, из МО су казали да је Савјет за одбрану и безбједност, у складу са Уставом, Законом о одбрани и Законом о Војсци Црне Горе, донио одлуку о ангажовању војске у подршци Управи полиције у обезбјеђењу државне границе.
,,Члан 130, став 1, тачка 2 Устава Црне Горе прописује да је Савјет за одбрану и безбједност надлежан да анализира и оцјењује безбједносну ситуацију у Црној Гори и доноси одлуке за предузимање одговарајућих мјера. Члан 35, став 1, тачка 1а Закона о одбрани прописује да Савјет за одбрану и безбједност доноси одлуку о употреби јединица војске у спровођењу задатака који се односе, између осталог, и на допринос унутрашњој безбједности у миру у оквиру додијељене мисије војске за подршку другим институцијама”, указали су из МО.
Сходно томе, како додају, министри одбране и унутрашњих послова, заједно са начелником Генералштаба ВЦГ и директором Управе полиције, одржали су координациони састанак и ускладили модалитете заједничког ангажовања у циљу извршења одлуке Савјета
“Уочено је да постоје индиције о извјесним промјенама карактера група миграната које се крећу рутама кроз Црну Гору, те је могуће очекивати испољавање њиховог агресивног понашања и према грађанима и њиховој имовини. Из тих разлога биће ангажоване мјешовите патроле војске и полиције са врло јасним задацима и улогама чланова тих патрола. У центрима Војске Црне Горе и полиције организоване су стручне припреме и обуке како би њихово дјелованје на терену било потпуно ефикасно и реализовано у складу са законским регулативама. На задацима контроле територије, посебно у захвату границе, биће ангажовани потпуно обучени и оспособљени војници, који су и до сада стицали знања и вјештине кроз процесе обуке и ангажовања у међународним мисијама и операцијама”, објаснили су из МО.
На овај начин, како су нагласили, показује се да су све мисије војске, које су дефинисане Стратегијом одбране, једнако третиране у погледу планског и дугорочног развоја способности војске за њихово извршење.
,,Војска показује спремност да, заједно са Управом полиције, има одговор на глобалне безбједносне ризике и пријетње, који готово једнако могу изазвати негативне последице по становништво и цивилизацију, без обзира да ли су пријетње војног или невојног карактера”, поручују из ресора одбране.
Тражили заштиту због пљачки и уништавања имовине
Грађани пљеваљских пограничних села у више наврата су апеловали на надлежне да их заштите од миграната, тврдећи да су на њиховој мети најчешће сеоске куће и објекти, да их је десетине запаљено, оштећено, а на стотине опљачкано током готово десетогодишњег периода откако су Пљевља постала транзитна тачка на мигрантској рути ка граници са Босном и Херцеговином (БиХ) и даље ка земљама Европске уније (ЕУ). Са протеста одржаног у јуну позвали су надлежне да, између осталог, забране мигранатску руту преко Пљеваља.
Извор: Дан
