Израелци данас излазе на биралишта, на изборе које многи сматрају најважнијим у новијој историји земље. До 10 часова свој глас дало је 16,7 одсто бирачког тијела, односно укупно 1,2 милиона људи.
Према анкетама објављеним у петак, актуелни премијер Бењамин Нетањаху и бивши начелник Генералштаба Гади Ајзенкот воде веома неизвјесну трку. Међутим, пројекције указују на то да ниједан од њихових политичких блокова нец́е обезбиједити 61 посланичко мјесто потребно за парламентарну вец́ину, што би могло да довед до вишенедјелјних, па чак и вишемјесечних политичких преговора, преноси Би-Би-Си (ББЦ).
Безбједност у средишту кампање
Питање безбједности доминира кампањом. Опозициони блок оштро је критиковао Нетањахуа због безбједносних пропуста који су претходили нападима које је предводио Хамас 7. октобра. У тим нападима погинуло је готово 1.200 људи, док је 251 особа одведена као талац у Појас Газе.
Опозиција захтијева оснивање независне истражне комисије о тим нападима – потез којем се Нетањаху дуго противио, тврдец́и да би такво тијело било пристрасно против њега. Упркос критикама, Нетањаху наставља да се представља као „господин Безбједност”, истичуц́и стратешке побједе у израелским сукобима широм Блиског истока, као и своје блиске односе са предсједником САД Доналдом Трампом.
Израелски изборни систем заснива се на принципу пропорционалне заступљености, што значи да се владе увијек формирају као коалиције. Иако је пут до власти често подразумијевао неочекивана савезништва, ови избори су посебно неизвјесни, уз јасно дефинисане таборе. Ајзенкот, који предводи нову странку „Јашар”, кључна је личност у такозваном „блоку за промјене”.
Иако ова група странака заступа различите идеолошке ставове, уједињује их заједнички циљ: свргавање Нетањахуа. Међу лидерима овог блока налазе се бивши премијер Нафтали Бенет и Авигдор Либерман – обојица десничари – као и бивши генерал љевичарских увјерења, Јаир Голан. Нетањахуу, политичком ветерану који је први пут постао премијер 1996. године, потребан је нови савез са крајње десним и ултраортодоксним странкама како би се вратио на власт. Те странке чине и његову садашњу владу, која се сматра најдесничарскијом у историји Израела.
Питање демократије
Опозициони блок такође упозорава на пријетњу по демократију под Нетањахуом, којем се суди због корупције – што он пориче. Нетањаху наставља да се залаже за контроверзне правосудне реформе, које су изазвале масовне протесте прије напада 7. октобра.
Израелски „Канал 12” извјестио је у недјелју да је Нетањаху, уочи избора, позвао на хитну војну акцију која би могла да доведе до сукоба са Ираном, али се томе успротивио начелник Генералштаба Ејал Замир. Си-Ен-Ен (ЦНН) је дан касније објавио да је Нетањаху покушао да наговори Трампа на нове нападе на Иран, али је Трамп то одбио. Нетањаху је демантовао оба извјештаја.
Такође је привукао пажњу када је, пред крај кампање, објавио слику нуклеарне бомбе која погађа Тел Авив, а коју је генерисала вјештачка интелигенција. Уз ту слику, изјавио је да је он једини лидер који може да заштити Израел „ако Иранци дођу до нуклеарног оружја”. Ајзенкот га је због тога назвао „хистеричним”.
За побједу је потребна широка коалиција
Једно од кључних питања је војна обавеза. Нетанијахуова влада није спровела одлуку Врховног суда којом би се од ултраортодоксних Јевреја, који похађају вјерске школе, захтијевало служење војног рока. Ово питање је створило дубоке подјеле у друштву, нарочито с обзиром на то да су хиљаде других грађана мобилисане за недавне ратове.
Када је ријеч о Гази, Ајзенкот заузима став сличан Нетанијахуовом, обец́ањем да ц́е окончати владавину Хамаса у року од 18 мјесеци – било путем мировног плана који предводе САД, било војним средствима. Израел наставља са готово свакодневним нападима на Газу, тврдец́и да су им мета припадници Хамаса.
Према подацима Министарства здравља у Гази, којим управља Хамас – а које УН сматрају поузданим – више од 74.000 људи је погинуло од почетка рата у октобру 2023. године. Израел се суочава са све вец́ом међународном осудом због начина на који води рат, а односи са савезницима су му погоршани.
Неизвјестан исход
На изборима учествују и два блока арапских странака, која представљају око петину становништва. Теоретски, она би могла да одлуче ко ц́е побиједити; међутим, готово све водец́е јеврејске странке искључиле су могуц́ност сарадње с њима. Иако је било нагађања да би арапске странке могле неформално да подрже мањинску владу на чијем би челу био Ајзенкот, Либерман – кључни потенцијални партнер – одбацио је такву могуц́ност. С обзиром на овакве ставове, изборна математика је веома сложена.
Према доступним информацијама, око 70.000 људи вратило се из иностранства како би гласало, а стотине хиљада младих гласац́е први пут. Резултати излазних анкета биц́е објављени у 22 часа, мада стварни резултати могу да се разликују од тих процјена. Гласови стотина хиљада војника и резервиста почец́е да се броје тек у сриједу, што би могло да донесе додатну предност десничарским странкама у завршној фази.
Многи страхују од исхода који би довео до политичког ц́орсокака – ситуације у којој ниједан блок не може да обезбиједи вец́ину. У таквом сценарију, били би расписани нови избори, а Нетањаху би остао на функцији као премијер техничке владе. Између 2019. и 2022. године, у Израелу су избори одржани пет пута, јер странке нијесу успијевале да формирају стабилну владу.
