Википедија
Никола Тесла, генијални иноватор чији изуми су преобразили човјечанство, рођен је прије 170 година, 10. јула 1856. године.
Визионар, ћудљиви самотњак, Никола Тесла је свијету подарио око 300 патената, а без појединих од њих савремена цивилизација би била незамислива.
Рођен је у Смиљану, Лика, која се тада налазила у склопу Војне границе Аустријског царства, данас Хрватска.
Отац Милутин Тесла био је свештеник Српске цркве, односно Карловачке митрополије.
Мајка Георгина, Ђука, такође је била из свештеничке куће, кћи проте Николе Мандића и Софије, рођене Будисављевић. Био је четврто од петоро дјеце у породици.
Отац Милутин је прије православне богословије у Плашком завршио аустријску војну школу. Као свештеник служио је код Грачаца, па у Сењу, гдје се тегобно живјело пошто је тамошња српска заједница била невелика. Потом добија парохију у Смиљану, недалеко од Госпића, у средишту Лике, гдје је Никола Тесла рођен 28. јуна, по јулијанском календару који користи Српска црква, односно 10. јула по грегоријанском.
Деценијама касније Тесла се сјећао завидне библиотеке која је постојала у родитељској кући. Отац Милутин се осим свештеничке службе бавио публицистиком, био је сарадник појединих београдских и новосадских листова, најчешће под псеудонимом као Родољуб Правичић.
Никола Тесла школовао се, послије родног Смиљана, у Госпићу и Раковцу. Студирао је на Политехници у Грацу, да би касније покушао да настави у Прагу, али студије није привео крају. Са једне стране, вјероватно је био разочаран оним што је високо школство тада нудило, са друге, пратиле су га материјалне недаће. Стипендије на које је рачунао није добио, а очева смрт априла 1879. додатно је отежала ситуацију.
Ометала су га вјероватано и широка, разбарушена интересовања. Све вријеме је, рецимо, помно пратио и књижевну продукцију, што га никада није напустило. Деценијама доцније, десетак универзитета ће му додијелити почасна звања доктора наука.
Радио је у Марибору, Будимпешти, у Паризу од 1882. па у Стразбуру, тада у саставу Њемачке. Одатле се 1884. сели у Сједињене Америчке Државе.
Пошто је у Паризу радио за компанију Томаса Едисона, чувеног иноватора и успјешног предузетника, држао је да ће у окриљу Едисонове компаније остварити замисли које су га преокупирале, иновације које је осмислио. У САД је, уосталом, и допутовао са Едисоновим препорукама.
Није непознато да је идеју за полифазну електричну енергију, његову кључну иновацију, Тесла имао још у Будимпешти.
У САД, у Њујорку, 1885. године, оснива предузеће “Тесла Арц & Лигхт Цо.”, са којим ће започети реализацију својих иновација.
Од 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизмјеничних струја, генераторе и моторе. Проналаске је јавности приказивао највише у Америчком институту електроинжењера.
У том периоду Тесла објелодањује проналаске обртног магнетног поља, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце, низ изума на којима ће се темељити потоњи развој електротехнике.
Потом се догодио тежак сукоб са Едисоном. Амерички иноватор Томас Алва Едисон, који је тада уживао огроман углед, претходно је развио мрежу која је подразумијевала коришћење једносмјерне електричне енергиије, у шта је такође уложио велика средства.
То је надаље значило да је Теслина иновација са употребом полифазне електричне енергије реметила темеље Едисонове компаније.
Из невоље Теслу је тада извукао Вестингхаус, који му је омогућио средства неопходна за реализацију замишљеног. Компанија Вестингхаус откупила је првих седам Теслиних патената из области полифазних струја.
Од 1888. са стручњацима Вестингхауса у Питсбургу ради на практичном остварењу својих патената. Током овог периода урађене су припреме за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима по Теслином полифазном систему.
У редован рад она ће бити пуштена 15. новембра 1896. године. Снабдијевала је град Бафало електричном енергијом.
Када се Вестингхауз касније нашао у финансијским невољама, Тесла је је одустао од процента који је предвиђао уговор, чиме је компанија његовог добротвора спасена. Сам Тесла отуда никада није успјешно зарадио од својих чудесних изума.
Потом се посветио проблематици високих фреквенција, рендгнеским зрацима, иновацијама које ће омогућити радио системе, односно развој радио-технике, бежичне телеграфије, радара, на чему су тада паралелно радили и други иноватори.
Врховни суд САД ће 1943. постхумно Тесли признати патент 645.576, чиме је уважена чињеница да је био пионир радио технике, о чему је постојао спор са Марконијем.
Од 1899. углавном је живио и радио у лабораторијама у Колорадо Спрингсу и Вандерклифу.
Приликом боравка у Европи 1892. године држао је предавања у Лондону и Паризу, да би се затим запутио у Лику, гдје му је мајка била на умору. Првих дана јуна те 1892. допутовао је у Србију, гдје је помпезно дочекан. У Београду га је тада примио краљ Александар Обреновић.
Човјек који је својим изумима неизмјерно задужио човјечанство овај свијет напустио је усамљен и сиромашан, чему је извјесно допринијела и чињеница да је доживљаван као особењак, са извјесним фиксацијама, као што су хигијена или поједини бројеви. Био је досљедан вегетаријанац.
Посљедњих година омиљено друштво били су му голубови. Главни, ако не и једини приход којим је тада располагао била је пензија коју му је додијелила Краљевина Југославија. Живио је у апартману 3327, на 33. спрату хотела Њујоркер.
Умро је 7. јануара 1943. године у 22 часа и 30 минута, по званичном налазу од срчане тромбозе.
По претходно израженој жељи испраћен је композицијом ,,Аве Марија” Франца Шуберта и песмом “Тамо далеко”, уз виолинску пратњу Златка Балоковића. Њујоршки градоначелник Ла Гуардиа примијетио је тада: ,,Оно што је створио велико је и, како вријеме пролази, постаће још веће”.
Пошто је одлуком суда САД за јединог насљедника проглашен Сава Косановић, његов сестрић, у то вријеме дипломата Југославије, Теслина заоставштина, односно оно што је од ње остало, допремљена је у Београд педесетих.
Мјерна јединица магнетне индукције названа је по њему на стогодишњицу рођења, 1956. године.
Грађа из заоставштине Николе Тесле уврштена је 2003. године у Унесков регистар Памћење свијета.
Августа 2010. Влада Србије одлучила је да се дан рођења Николе Тесле, 10. јул обиљежава као Дан науке у Србији.
