Инжењери са Универзитета Џонс Хопкинс развили су минијатурне роботе којима се управља помоћу магнета, а који би могли да омогуће циљано лијечење инфекција срца и смање потребу за ризичним хируршким захватима.
Допремање антибиотика директно до срца
Намијењени су директном допремању антибиотика до срца ради лијечења инфекција.
Ово откриће могло би да смањи потребу за високоризичним операцијама на отвореном срцу код пацијената са инфективним ендокардитисом.
Роботски систем, описан у часопису Advanced Materials Technologies, састоји се од два робота који сарађују.
Један је модул у облику игле са кукицама, који се учвршћује у ткиву, док је други модул за испоруку лијека, који се спаја са њим.
Роботи су величине врха оловке и њима се бежично управља помоћу спољашњег система електромагнетних завојница, који функционише слично уређају за магнетну резонанцу. Због тога ниједан од робота нема батерије ни моторе.
Модул са иглом функционише као полутрајна „прикључна станица“ унутар срца, причвршћена за ткиво.
Кроз њу модул за испоруку лијека отпушта лијек, након чега се одваја и уклања путем катетера.
Модул са иглом остаје у срцу, док модул за испоруку лијека може поново да се уводи и користи.
То омогућава дуготрајно, циљано лијечење без потребе за понављањем инвазивних процедура или операција.
Слиједе испитивања на људима
Истраживачи, чији је рад финансирала америчка Национална фондација за науку, успјешно су тестирали роботе у условима симулираног протока крви и на стварном ткиву свињског срца.
Показали су да роботи могу прецизно да се споје, испоручују лијек током три сата и потом буду безбједно извађени.
„Ово је заиста на самој граници развоја хируршке роботике“, рекао је Аксел Кригер, главни аутор студије.
Истраживачи планирају да тестирају роботе на реалистичнијим моделима срца, који укључују контракције мишића и покрете карактеристичне за срце које куца, прије него што пређу на испитивања на људима.
Инфективни ендокардитис је потенцијално смртоносна инфекција унутрашње слузокоже срца или срчаних залистака, коју изазивају бактерије или гљивице које доспију у крвоток.
Обично се лијечи вишенедјељном примјеном високих доза антибиотика интравенски, односно директно у вену.
Неинвазивна метода
Међутим, таква терапија често не успијева јер је лијек превише разријеђен до тренутка када стигне до срца.
Преостале могућности су примјена још већих, потенцијално токсичних доза љекова или операција на отвореном срцу.
Ријеч је о високоризичном захвату повезаном са повећаном смртношћу, ризиком од поновне инфекције и дуготрајним боравком у болници.
Уколико се покаже да функционише и код људи, овај роботски систем за испоруку љекова могао би да смањи или у одређеним случајевима елиминише потребу за хируршким отварањем грудног коша.
У Сједињеним Америчким Државама сваке године дијагностикује се од 40.000 до 50.000 нових случајева инфективног ендокардитиса.
Важно је напоменути да је технологија још у фази истраживања и да њена безбједност и ефикасност код људи тек треба да буду потврђене.
(еКапија)
